.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 262/2016
30.03.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Лидије Ђукић и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиoца К.Е. из З., чији је пуномоћник Б.Ђ., адвокат из З., против тужених Д.Н. из К., чији је пуномоћник М.Ж., адвокат из К., А.Н. и Ф.М., обоје из М., чији је заједнички пуномоћник М.М., адвокат из Ч., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 43/15 од 20.08.2015. године, у седници одржаној 30.03.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца, изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 43/15 од 20.08.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Краљеву П 2500/11 од 20.06.2014. године, ставом првим изреке, одбијен је тужбени захтев којим је тужилац тражио да му тужени плате на име накнаде штете настале услед одузимања возила, ближе описаног у изреци пресуде, 7.500 евра у динарској противвредности по најповољенијем курсу на дан исплате; ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженој Д.Н. плати трошкове парничног поступка од 94.500,00 динара и да туженима А.Н. и Ф.М. плати трошкове парничног поступка од 36.000,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 43/15 од 20.08.2015. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Краљеву П 2500/11 од 20.06.2014. године; ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев тужених А.Н. и Ф.М. за досуђење трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужилац је изјавио ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Одлучујући о дозвољености ревизије применом члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 125/04 и 111/09), на чију примену упућује члан 506. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија тужиоца није дозвољена.
Тужба у овој парници поднета је 05.11.2009. године са захтевом за накнаду штете од 7.500 евра у динарској противвредности.
Закон о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, број 55/14), који је ступио на снагу 31.05.2014. године, регулише одлучивање о ревизији против правноснажних одлука донетих у другом степену после 31.05.2014. године, независно од времена покретања парничног поступка, само у погледу вредносног цензуса за дозвољеност ревизије, који је прописан чланом 23. став 3. овог закона.
Чланом 23. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија дозвољена у свим поступцима у којима вредност предмета спора побијеног дела прелази динарску противвредност од 40.000 евра, односно 100.000 евра у привредним споровима, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, а који нису правноснажно решени до дана ступања на снагу овог закона.
Побијани део правноснажне пресуде у овој парници је 7.500 евра у динарској противвредности, који не прелази законски лимит за изјављивање ревизије од 40.000 евра, тако да ревизија тужиоца није дозвољена.
Из наведених разлога, Врховхни касациони суд је одлучио као у изреци на основу члана 404. Закона о парничном поступку.
Председник већа-судија
Весна Поповић,с.р.
