Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су биле у браку од 10.02.1974. године до ...2015. године, када је брак разведен. Из брака имају две пунолетне ћерке од којих једна живи у ... а друга са тужиљом. Парничне странке живе у истом дворишту, тужени у новој спратној кући која је брачна тековина странака, док тужиља користи стару приземну кућу у којој нема кухињу нити струју с обзиром да тужени није дозволио да постави контролни сат и не плаћа рачуне за струју. Тужиља је рођена ... .године и нарушеног је здравственог стања (има висок притисак, дијабетес, проблеме са кичмом, ангину пекторис). Није способна за обављање тешких физичких послова, без редовних прихода је и без могућности да их оствари. До развода је обрађивала башту чије су плодове користили супружници и ћерке и чувала живину, али је тужени башту преорао и поморио живину. Тужиља се издржава од прихода које остварује продајом цвећа које сама гаји, у месечном износу од 2.000,00 динара, као и од помоћи ћерке која са њом живи а која радом у ... остварује зараду од 24.000,00 динара. Тужиља је имовину коју је наследила продала и уложила у адаптацију куће у којој станује са ћерком као и у заједнички пословни простор странака од 60м2 који се издаје. Према уговору о закупу од 10.12.2014. године, закљученом између туженог као закуподавца и закупца, закупнина за пословни простор износи 100 евра месечно у динарској противвредности, али уговорне стране су постигле споразум од 25.12.2014. године о исплати закупнине од 280 евра, од ког износа 180 евра добија тужени а 100 евра тужиља. Међутим, од развода брака целу закупнину узима тужени. Тужени је рођен ... .године, пензионер је са месечном пензијом од око 30.000,00 динара. Тужени је своје имање дао у закуп и са једног дела закупац му даје део приноса. Његово здравствено стање је такође нарушено, лечи се од хипертензије и астме, имао је мождани удар. За лекове му је потребно 2.000,00 динара месечно. Тужени је правноснажном пресудом Основног суда у Смедереву К 1045/15 од 16.12.2015. године оглашен кривим због кривичног дела насиља у породици. Поред тога, решењем Основног суда у Смедереву П2 136/16 од 26.02.2015. године одређена је привремена мера и забрањено му је да се приближава тужиљи и ћерки на удаљености мањој од 4 метра, као и да их на било који начин узнемирава.

На овако утврђено чињенично стање правилно су нижестепени судови применили материјално право и то одредбе члана 151. става 1 и 3, члана 160, 161.става 1, 162 став 1 и члана 163.става 2 Породичног закона, када су оценили да је тужбени захтев тужиље основан. Неосвано се наводима ревизије оспорава правилна примена материјалног права.

Одредбом члана 151. става 1. Породичног закона прописано је да супружник који нема довољно средстава за издржавање, а неспособан је за рад или незапослен, има право на издржавање од другог супржника сразмерно његовим могућностима, а става 3. овог члана, да нема право на изражавање супружник ако би прихватање његовог захтева за издржавање представљало очигледну неправду за другог супружника.

Чланом 160. Породичног закона прописани су критеријуми за одређивање издржавања, односно да оцена испуњености услова за одређивање издржавања зависи од година живота повериоца издржавања, његовог здравља, образовања, имовине, прихода које остварује и других околности, док су на страни дужника издржавања од утицаја његови приходи, могућност за запослење и стицање зараде, његова имовина, личне потребе и обавеза да издржава друга лица.

Имајући у виду године живота тужиље и њено здравствено стање, могућности за запослење и да својим радом оствари средства за издржавање, правилан је закључак нижестепених судова да постоје нарочито оправдани разлози који тужиљу спречавају да ради и да на тај начин остварује укупна потребна средства за задовољење својих основних месечних потреба. Правилно је одмерен и досуђени износ на име издржавања према критеријумима из члана 160. Породичног закона, па је и по схватању овог суда тужени у могућности да без угрожавања сопствене егзистенције доприноси издржавању тужиље у висини од 10.000,00 динара месечно. Ово стога што остварује редовна месечна новчана примања по основу пензије, на која примања не утиче његова радна способност и здравствено стање, а остварује и додатне приходе од издавања локала и имања у закуп.

Нису основани наводи ревизије којима се указује да би досуђење издржавања тужиљи за туженог представљало очигледну неправду јер би се угрозила његова егзистенција као и због тога што је тужиља много година пре развода брака напустила брачну заједницу без икаквог разлога и преселила се из куће у којој су заједно живели, не тражећи издржавање. Ове наводе тужени је истицао и у жалби а другостепени суд их је правилно ценио налазећи да су неосновани с обзиром на утврђене могућности туженог за плаћање издржавања и приходе које остварује, а да тужиља нема довољно средстава за сопствено изражавање и у годинама је и таквог здравственог стања да није у могућности да сопственим радом стиче приходе. Такође, по становишту Врховног касационог суда, из утврђених чињеница не може се закључити да је тужиља безобзирно и злонамерно напустила туженог, ускраћујући му помоћ и бригу кад му је то било најпотребније а све време одвојеног живота покушавала је да у границама својих могућности обезбеди себи приходе за издржавање, док је тужени својим поступцима у томе онемогућавао. Како су на страни тужиље испуњени услови за супружничко издржавање из члана 151.став 1 и 3 Породичног закона, тужбени захтев је правилно усвојен и то за период од пет година, сходно 163.став 2 тог закона.

Цењени су и остали наводи ревизије којима се оспорава утврђено чињенично стање и примена материјалног права, али овај суд налази да су исти неосновани и да не утичу на другачију одлуку у овој правној ствари.

Из наведених разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић