Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Марине Милановић, Катарине Манојловић Андрић, Бранислава Босиљковића и Гордане Џакула, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћнк Тихомир Димковић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Ненад Цвејић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2847/2020 од 28.12.2020. године, у седници одржаној 10.06.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2847/2020 од 28.12.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2847/2020 од 28.12.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зрењанину П 896/17 од 01.09.2020. године, првим ставом изреке, тужбени захтев тужиоца је делимично усвојен, па је другим ставом изреке, обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде штете исплати износ од 1.003.000,00 динара, и то на име претрпљених физичких болова износ од 150.000,00 динара, на име претрпљеног страха износ од 150.000,00 динара, на име душевних болова због умањења животне активности износ од 500.000,00 динара, на име душевних болова због повреде части и угледа износ од 50.000,00 динара и на име накнаде материјалне штете износ од 148.750,00 динара, све законском затезном каматом почев од 01.09.2020. године, до исплате. Другим ставом изреке, преко досуђених износа од по 150.000,00 динара до траженог износа од по 200.000,00 динара на име претрпљених физичких болова и страха, за износ од још по 50.000,00 динара, преко дсосуђеног износа од 50.000,00 динара до траженог износа од 100.000,00 динаара на име душевних болова због повреде части и угледа, за износ од 50.000,00 динара, за износ од 100.000,00 динара на име душевних болова због наружености и преко досуђеног износа од 148.750,00 динара на име накнаде материјалне штете до траженог износа од 153.000,00 динара, за износ од 4.250,00 динара, са законском затезном каматом на наведене износе од пресуђења до исплате, тужбени захтев је одбијен. Трећим ставом изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове састава опомене у износу од 3.000,00 динара, као и трошкове парничног поступка у износу од 287.580,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде, до исплате. Четвртим ставом изреке, одбијен је захтев тужиоца за исплату законске затезне камате на износ трошкова парничног поступка и трошкова сасатава опомене за период од пресуђења до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2847/2020 од 28.12.2020. године, првим ставом изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и првостепена пресуда потврђена у усвајајућем делу. Другим ставом изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, на основу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20).

Према члану 404. ЗПП ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Предмет тражене правне заштите је накнада нематеријалне и материјалне штете, коју је тужилац претрпео наношењем тешке телесне повреде од стране туженог. Врховни касациони суд налази да у овом случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, с обзиром на то да су нижестепене пресуде, у погледу одговорности туженог за проузроковану штету тужиоцу и висини досуђене накнаде засноване на примени одговарајућих одредаба материјалног права које су у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом. Ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора, а указивањем на оцену доказа од стране нижестепених судова, заправо се оспорава утврђено чињенично стање у погледу основа одговорности туженог и висине досуђене накнаде, што такође није разлог за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, због чега је одлучено као у првом ставу изреке. Правноснажна пресуда различите садржине, која је уз ревизију достављена не указује на другачији правни став и другачију примену материјалног права, јер правилна примена права у овој врсти спорова, као и оцена основаности захтева за накнаду нематеријалне и материјалне штете, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 19.07.2017. године, а вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 1.003.000,00 динара.

Пошто вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија туженог није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Добрила Страјина,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић