Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 2704/09
10.09.2009. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија Снежане Андрејевић, председника већа, Споменке Зарић, Слађане Накић-Момировић, Љубице Милутиновић и Миломира Николића, чланова већа, у парници тужиоца АА, кога заступа АБ, адвокат, против тужене Републике Србије – МО, коју заступа Републички јавни правобранилац ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Окружног суда у Суботици Гж. 285/08 од 19.5.2009. године, у седници одржаној дана 10.9.2009. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Окружног суда у Суботици Гж. 285/08 од 19.5.2009. године и предмет враћа другостепеном суду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Суботици П. 368/07 од 24.11.2007. године: 1) одбијен је тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му на име накнаде штете због изгубљене зараде која одговара квалификацији тужиоца за период од 20.11.1991. године до 1.1.1997. године и од 1.1.2001. године до 31.7.2007. године, у коме није остваривана никаква зарада исплати износе ближе означене у изреци ове правноснажне пресуде, са законском затезном каматом рачунајући од сваког првог у месецу за претходни месец; за период од 1.1.1997. године од 1.1.2001. године као период у коме је исказана разлика просечне месечне зараде остварене радећи као конобар, у односу на зараду коју би остварио радећи као економиста са завршеним IV степеном стручне спреме исплати износе ближе означене у овом ставу изреке са законском затезном каматом рачунајући сваког првог у месецу за претходни месец; да му на име капитализираног износа будуће ренте плати 2.285.427,85 динара; 2) одбијен је евентуални тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужени да тужиоцу почев од 1.8.2007. године док за то постоје законски услови плаћа новчану ренту од 36.243,00 динара, сваког првог у месецу за текући месец са законском затезном каматом на доспеле, а неисплаћене износе, све док просечна бруто зарада запосленог у привреди Републике Србије буде толико износила, а од њених измена за поједине месеце оне износе који буду објављени у „Службеном гласнику Републике Србије“; обавезана је тужена да тужиоцу исплати трошкове поступка у износу од 52.289,00 динара.

Пресудом Окружног суда у Суботици Гж. 285/08 од 19.5.2009. године: жалба тужиоца је делимично уважена, наведена првостепена пресуда у делу којим је захтев тужбе за исплату изгубљене зараде за период 20.11.1991. године, до 8.4.1999. године у износима и са законском затезном каматом утврђеном у изреци првостепене пресуде одбијен – укинута и тужба у овом делу одбачена, а у преосталом делу наведена првостепена пресуда потврђена.

Против ове другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 399. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 125/04) и нашао да је ревизија основана.

Ревизијом тужиоца се основано указује да је у поступку пред другостепеним судом учињена битна повреда из члана 372. став 1. и 2. у вези члана 361. став 2. тачка 10. ЗПП и да су изрека побијане другостепене пресуде и разлози другостепеног суда који се наводе у побијаној одлуци у погледу одлуке о делимичном одбачају тужбе тужиоца нејасни и противречни.

Наиме, побијаном првостепеном пресудом одбијени су главни и евентуални тужбени захтеви тужиоца, а жалбу против ове првостепене пресуде изјавио је само тужилац.

Према одредбама Закона о парничном поступку у границама испитивања првостепене пресуде из члана 372. став 1. и 2. ЗПП, другостепени суд испитује првостепену пресуду у оном делу у коме се побија жалбом, а ако се из жалбе не види у ком се делу пресуда побија, другостепени суд ће узети да се пресуда побија у делу у коме странка није успела у парници. Другостепени суд испитује првостепену пресуду у границама разлога наведених у жалби, пазећи по службеној дужности на битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тач. 1, 2, 5, 7. и 9. и на правилну примену материјалног права.

Имајући у виду да је другостепени суд делимично укинуо наведену првостепену пресуду по жалби тужиоца због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 10. ЗПП на коју тужилац није указао у жалби, основано се у ревизији тужиоца истиче да је другостепени суд испитујући побијану првостепену пресуду, прекорачио границе овлашћења из члана 372. став 1. и 2. ЗПП када је тако одлучио. Притом је другостепени суд одбацио тужбу тужиоца за накнаду штете наводећи да се одбачај односи на исплату изгубљене зараде за период од 20.11.1991. године до 8.4.1999. године при чему такав захтев није изричито опредељен тужбом, не наводећи тачно о којим новчаним износима накнаде штете се ради, иако су они тужбом опредељени за сваки месец појединачно, због чега је изрека целе побијане другостепене пресуде нејасна и противречна и не може се испитати.

Из изнетих разлога Врховни суд је укинуо побијану другостепену пресуду и одлучио као у изреци на основу овлашћења из члана 406. ЗПП.

У поновном поступку другостепени суд ће отклонити речене недостатке о одлучујући о жалби тужиоца донети закониту и правилну одлуку.

Председник већа – судија

Снежана Андрејевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Оливера Стругаревић

сд