Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужиоца, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку ("Службени гласник РС", бр. 72/2011, 49/2013-УС, 74/2013- УС, 55/2014, 87/2018, 18/2020, у даљем тексту: ЗПП).

Правноснажном пресудом, применом материјалног права из одредби Закона о облигационим односима, наведеним у образложењу нижестепених пресуда, и применом правила о терету доказивања, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев за накнаду нематеријалне штете, коју је тужилац претпео услед пада са мердевина у дворишту туженог, када је, прихвативши налог туженог по закљученом усменом уговору о делу, изводио радове фарбања решетки на прозору куће туженог. Из утврђеног чињеничног стања произлази да мердевине, у власништву туженог, нису узрок настанка штете, јер нису биле неисправне нити их је претходно поставио тужени на мокре плочице, услед чега је дошло до клизања мердевина, при чему је тужилац критичном приликом био у неадекватној обући (гуменим папучама), а није, у случају да је сматрао да су мердевине у лошем стању, на то указао туженом. Код таквог утврђења, оцењено је да је узрок настанка штете искључиво неправилно и неопрезно коришћење мердевина на страни тужиоца, који је у конкретном случају обављао посао на висини, односно бавио се опасном делатношћу, које околности туженог, као власника опасне ствари, ослобађају одговорности за штету, јер штету није могао предвидети, а последице није могао избећи нити отклонити.

У таквом случају, другостепени суд је према чињеницама утврђеним у овој правној ствари донео одлуку у складу са правним ставовима који су изражени кроз одлуке Врховног касационог суда, због чега нема услова за одлучивање у ревизији као о изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Поред тога, тужилац није уз ревизију доставио правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој или битно сличној чињенично - правној ситуацији. Одлуке које је тужилац доставио уз ревизију односе се на оцену основаности захтева за накнаду нематеријалне штете у ситуацији када изведеним доказима није утврђено да је узрок штете радња оштећеног, што није ситуација у конкретном случају.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5.ЗПП, у вези члана 479. став 6. ЗПП Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Чланом 468. став 1. ЗПП, прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Чланом 479. став 6. ЗПП, прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 11.10.2017. године, са захтевом за накнаду штете у износу од 324.500,00 динара. Поднеском од 23.01.2019. године тужба је преиначена повећањем тужбеног захтева на износ од 350.000,00 динара, о којем је одлучено првостепеном пресудом донетом 11.04.2019. године. Другостепена пресуда је донета 29.01.2020. године.

Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности у коме вредност предмета спора побијаног дела очигледно не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по срењем курсу НБС на да преиначења тужбе, ревизија тужиоца није дозвољена, применом члана 479. став 6. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић