
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 2815/2024
29.02.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Драгане Бољевић, Зорице Булајић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., кога заступа Обрад Поповац адвокат из ..., против туженог Оператор дистрибутивног система „ЕПС Дистрибуција“ д.о.о. Београд, због сметања државине, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гж 10730/22 од 18.05.2023. године, на седници одржаној дана 29.02.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гж 10730/22 од 18.05.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Београду Гж 10730/22 од 18.05.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Вишег суда у Београду Гж 10730/22 од 18.05.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца изјављена против решења Првог основног суда у Београду П 51972/2020 од 07.12.2021. године којим је одбијен тужбени захтев за утврђење да је тужени неосновано извршио искључење тужиоца са система снабдевања електричном енергијом 02.11.2020. године, уклањањем бројила број .., чиме би тужиоца сметао у мирном коришћењу непокретности – стана број .. у улици ... у Београду (став први изреке), обавезивање туженог на успоставу пређашњег стања и повезивање тужиочевог стана на систем снабдевања електричном енергијом постављањем новог бројила (став други изреке) и налагање туженом да се убудуће уздржи од истог или сличног узнемиравања тужиоца у мирној државини стана (став трећи изреке), a одбијен је и предлог за одређивање привремене мере (став четврти изреке), као и захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка (став пети изреке). Ставом другим изреке другостепеног решења, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажног решења донетог у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. Закона о парничном поступку - ЗПП (посебна ревизија).
Посебна ревизија је изузетно правно средство које се, због погрешне примене материјалног права, може изјавити против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом. Правила о том правном средству изјављеном против пресуде сходно се примењују, на основу члана 420. став 6. ЗПП, и на посебну ревизију изјављену против другостепеног решења којим се правноснажно окончава поступак у спору у којем не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.
О дозвољености посебне ревизије одлучује Врховни суд, ценећи потребу одлучивања о том правном средству због разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Тужилац посебном ревизијом побија другостепено решење којим је правноснажно одбијен његов тужбени захтев за утврђење да га је тужени сметао у државини стана тиме што га је 02.11.2020. године искључио са система снабдевања електричном енергијом, уклањањем бројила на коме је била оштећена пломба. Нижестепени судови су, имајући у виду околности конкретног случаја и одредбе важећег материјалног права, закључили да у радњама туженог приликом искључења објекта тужиоца са система није било противправности и одбили тужбени захтев применом одредаба чланова 75. и 78. Закона о основама својинскоправних односа. Нижестепене одлуке засноване су на одредбама прописа који су важили у време које је тужилац означио као наводно сметање државине (12.03.2020. године), како Закона о енергетици („Службени гласник РС“, бр. 145/14, 95/18) којим је било прописано да се: неовлашћеном потрошњом електричне енергије сматра, између осталог, коришћење електричне енергије преко мерног уређаја на коме су оштећене пломбе оператора система, односно оштећене или са истеклим роком важења жига на пломби овлашћеног тела за оверавање мерила, као и у случају када се утврди неправилност мерења електричне енергије (члан 198. тачка 5); при чему је у случају неовлашћене потрошње из члана 198. став 1. тачка 1. до 6, оператор преносног, односно дистрибутивног система дужан да искључи објекат крајњег купца са система (члан 204. став 1. тачка 1), тако и Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом („Службени гласник РС“, бр. 63/13, 91/18), према којој се под неовлашћеним коришћењем електричне енергије подразумева не само коришћење електричне енергије преко мерног уређаја на коме су оштећене пломбе оператора система, односно овлашћеног тела за оверавање, под условом да се у контроли мерног уређаја утврди неправилност регистровања утрошене електричне енергије (члан 54. став 5), већ и коришћење преко мерног уређаја на коме су оштећене пломбе оператора система, односно овлашћеног тела за оверавање, а корисник система није обавестио оператора о оштећењу у складу са чланом 47. став 2. (члан 54. тачка 9), о чему је била реч у конкретном случају.
Тужилац својом ревизијом указује на погрешну примену материјалног права коју су нижестепени судови наводно учинили, а која доводи у питање равноправност грађана пред законом, указујући да сагласно поменутим позитивним прописима неовлашћену потрошњу представља искључиво потрошња енергије која се мери преко уређаја за који се утврди да неправилно мери утрошак енергије и да је до неисправности мерила, односно неправилности у мерењу до којих је дошло дејством потрошача, а не због квара самог уређаја, али је је одредаба на коју се позива важећа од измена и допуна Закона о енергетици („Службени гласник РС“, број 40/21), до којих је дошло након предметног догађаја.
Пошто образложење побијане одлуке којом је одбијен тужбени захтев не одступа од судске праксе нижестепених судова у тумачењу и примени материјалног права, тако да не постоји потреба ни за новим ни уједначеним тумачењем права, нити за разматрањем правних питања у интересу равноправности грађана, одлучено је као у првом ставу изреке, на основу члана 404. и 420. став 6. ЗПП.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о парници због сметања државине у којој је одредбом члана 452. став 5. ЗПП прописано да ревизија против решења донетих у парницама због сметања државине није дозвољена, ревизија је недозвољена и у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, због чега је одлучено као у другом ставу изреке, на основу члана 413. ЗПП.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
