Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11...18/20) у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), прописано је да посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права, док је ставом 2. истог члана прописано да испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.

Врховни суд налази да у овом случају нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП пошто не постоји потреба разматрања правних питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити новог тумачења права, већ се ревизијом оспорава утврђено чињенично стање. Предмет тражене правне заштите тужиоца је накнада штете по основу неисплаћене инвалиднине тужиоцу у периоду од октобра 2016. године до јула 2019. године. Према утврђеном чињеничном стању решењем Социјалистичке АП Косова – Скупштине Општине Призрен – Одељење за друштвене услуге од 30.12.1974. године тужиоцу је као војном инвалиду у миру прве групе са 70% инвалидитета признато право на личну инвалиднину почев од 01.01.1975. године па убудуће, све док испуњава законом прописане услове. У утуженом периоду тужена није исплаћивала тужиоцу инвалиднину. Стога су нижестепени судови усвојили тужбени захтев применом члана 172. Закона о облигационим односима у вези чланова 28, 69. и 95. Закона о основним правима бораца, војних инвалида и породица палих бораца („Службени лист СРЈ”, бр. 24/98 ..., „Службени гласник РС”, бр. 101/05, 111/09 и 50/18), који је био на снази све до ступања на снагу Закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица („Службени гласник РС“, бр.18/20 од 03.03.2020.године), на који се ревизија позива и члана 1. Протокола 1. уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода.

Побијана другостепена пресуда не одступа од судске праксе у погледу примене одредбе материјалног права како када је реч о праву тужиоца на исплату доспелих месечних износа који су предмет његовог потраживања, који тужиоцу нису исплаћени незаконитим и неправилним радом органа тужене (члан 172. став 1. Закона о облигационим односима), тако ни у погледу затезне камате на доспеле неисплаћене износе, јер проузрокована штета доспева даном њеног настанка (члан 186. ЗОО).

С обзиром на изложено, у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање посебној ревизији предвиђеној чланом 404. став 1. ЗПП, па је на основу става 2. истог члана Врховни суд одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете на име неисплаћене инвалиднине поднета је 25.12.2019. године, вредност предмета спора је 952.117,04 динара. У поднеску под 12.05.2020. године тужилац је прецизирао тужбени захтев и као вредност предмета спора означио износ 880.072,69 динара.

Имајући у виду да су у овом случају ради о имовинскоправном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни суд утврдио да је ревизија тужене недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.

Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић