Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 2826/2021
11.02.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Зоран Митић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Борислав Бјелопавлић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Пироту Гж 399/20 од 24.02.2021. године, у седници већа одржаној дана 11.02.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Пироту Гж 399/20 од 24.02.2021. године.

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев туженог за накнаду трошкова поступка по ревизији.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Пироту Гж 399/20 од 24.02.2021. године, преиначена је пресуда Основног суда у Димитровграду П 129/19 од 09.06.2020. године, исправљена решењем истог суда П 129/19 од 30.06.2020. године тако што је одбијен тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиоцу на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене физичке болове исплати износ од 100.000,00 динара и за претрпљени страх износ од 100.000,00 динара, као и на име материјалне штете износ од 2.500,00 динара, све са законском затезном каматом од вештачења до исплате и за трошкове поступка. Обавезан је тужилац да туженом на име трошкова поступка исплати износ од 57.000,00 динара.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужени је дао одговор на ревизију.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Тужба ради накнаде штете поднета је 24.02.2016. године. Вредност предмета спора је износ од 202.500,00 динара, која вредност не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. То значи да је побијана другостепена пресуда пресуда донета у поступку у спору мале вредности из члана 468. став 1. ЗПП.