.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 28711/2023
06.12.2023. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Весне Мастиловић и Мирјане Андријашевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник адвокат Јован Калајчић из ..., против туженог ББ из ..., кога заступа пуномоћник адвокат Крунислав Божиновић из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1618/23 од 12.07.2023. године, у седници одржаној 06.12.2023. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1618/23 од 12.07.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1618/23 од 12.07.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Параћину П 209/20 од 17.02.2023. године, ставом првим изреке, одбијен је примарни тужбени захтев тужиље према туженом којим је тражила да се утврди да је тужиља власник по основу стицања у ванбрачној заједници на ½ од следеће непокретне имовине и то: кп бр. .., површине 7004 м2, лн бр. .. КО Параћин, број дела 1, земљиште под зградом и објектом површине 290 м2, једне породичне стамбене зграде на овом плацу, број објекта 1, назив улице ..., површине 290 м2, број етажа под земљом 1 и број етажа над земљом 1, кп. бр. .., број дела 2, њива V класе у површини од 67,14 м2, лн. бр. .. КО Параћин, на кп. бр. .., број дела 1, њива V класе, у површини од 150 м2, на кп. бр. .., број дела 1, земљиште под зградом и другим објектом у површини од 64 м2, на кп бр. .. на истом месту, број дела 2, њива V класе, површине 486 м2, укупне површине 550 м2, као и на викенде кући на овом плацу која се састоји од приземља и спрата, из лн. бр. .. КО Параћин и на ¼ од кп. бр. .. на мзв. ..., број дела 1, њива V класе укупне површине 370 м2, лн. бр. .. КО Параћин, те да је тужени дужан да призна и трпи да се тужиља упише као власник у напред наведеном обиму код РГЗ СКП Параћин у року од 15 дана, као неоснован. Ставом 2. изреке, делимично је усвојен евентуални захтев тужиље и обавезан тужени да тужиљи на име учешћа у доградњи и адаптацији непокретности и то: једне породичне стамбене зграде на кп. бр. ... број објекта 1, у лн. ..., површине 290 м2, број етажа под земљом 1, број етажа над земљом 1, која се налази на кп. бр. .., укупне површине 7004 м2, лн. бр. .. КО Параћин, као и једне викенд куће која се састоји од приземља, спрата и поткровља, површине 64 м2, која се налази на кп. бр. .., укупне површине 550 м2, лн. бр. .. КО Параћин, исплати износ од 1.989.933, 26 динара, све са законском затезном каматом од 17.02.2023. године па до коначне исплате, у року од 15 дана. Ставом 3. изреке, за преостала потраживања тужиље по евентуалном захтеву на име учешћа у доградњи и адаптацији непокретности ближе описане у претходном ставу изреке, а за износ од још 1.133.766,74 динара са законском затезном каматом од 23.04.2021. године, па до коначне исплате тужбени захтев се одбија као неоснован. Ставом 4. изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље да се тужени обавеже да јој на износ досуђен ставом другим изреке првостепене пресуде исплати законску затезну камату за период од 23.09.2021. до 17.02.2023. године као неоснован. Ставом 5. изреке, усвојен је делимично тужбени захтев тужиље и утврђено према туженом да је тужиља власник по основу стицања у ванбрачној заједници на ½ дела покретне имовине која се ближе наводи у том ставу изреке првостепене пресуде, што је тужени дужан да призна и трпи и да се изврши физичка деоба у рок од 15 дана од дана пријема преписа пресуде. Ставом 6. изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље према туженом да се утврди да је тужиља власник по основу стицања у ванбрачној заједници на ½ покретне имовине и то: муљача за грожђе црвене боје и камере 4 комада (за видео надзор), те да се тужени обавеже да је дужан да призна и трпи да се изврши физичка деоба у року од 15 дана дана пријема пресуде, као неоснован. Ставом 7. изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 1618/23 од 12.07.2023. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиље и туженог и пресуда Основног суда у Параћину П 209/20 од 17.02.2023. године у ставу првом, другом, трећем, четвртом, петом и шестом изреке, потврђује. Ставом 2. изреке преиначена је иста пресуда у ставу седмом изреке (решење о трошковима поступка), тако што је обавезан тужени да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 43.400,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде. Ставом 3. изреке, одбијени су као неосновани захтеви парничних странака за досуђење трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне другостепене пресуде, тужени је благовремено изјавио ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с позивом на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.
Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако Врховни суд оцени да је потребно ради разматрања правних питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, односно ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности изјављене ревизије, сходно ставу 2. исте одредбе одлучује Врховни суд у већу од пет судија.
Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној, Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови предвиђени одредбом члана 404. став 1. ЗПП да би се дозволило одлучивање о посебној ревизији тужиоца.
Предмет спора у овој правној ствари је утврђивање права тужиље у погледу стицања у ванбрачној заједници, са испостављеним и стварноправним (као примарни захтев) или облигационо правног захтева (евентуални тужбени захтев). У току трајања поступка утврђено је да не постоји основ за усвајање стварноправног тужбеног захтева тужиље, али да постоји основ за усвајање облигационо правног захтева тужиље у погледу стицања у опремању и сређивању непокретне имовине. Сходно изведеним доказима, након одређених вештачења, оцењено је колики је допринос тужиље у том улагању и тужбени захтев усвојен за досуђени део новчаног потраживања. Одлука је донета применом одредби материјалног права – члана 107. и члана 180. Породичног закона.
Наводима из ревизије се указује на непотпуно утврђено чињенично стање. Међутим, основ за изјављивање посебне ревизије не може бити погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, већ само погрешна примена материјалног права. Оваква одлука другостепеног суда, који је потврдио првостепену одлуку, донета је у складу са устаљеном праксом оцене доприноса у стицању у ванбрачној заједници у сличним и истоветним случајевима, па не постоји потреба за уједначавањем судске праксе нити разматрање посебне ревизије из неког другог основа предвиђених чланом 404. став 1. ЗПП.
Имајући у виду напред изнето, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије туженог у смислу одредбе члана 410. став 2. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија туженог недозвољена.
Према одредби члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба је поднета 17.07.2012. године. Вредност спора побијаног дела је 1.989.933,26 динара.
Имајући у виду да вредност предмета спора побијаног дела не достиже захтевани ревизијски цензус, следи да је ревизија туженог недозвољена.
У складу са изнетим одлучено је као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 413. ЗПП.
Председник већа – судија
Гордана Комненић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
