Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац, Бранка Станића, др Драгише Б Слијепчевића и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марија Јоксовић, адвокат из ..., против тужене АИК Банке АД Београд, чији је пуномоћник Маријана Ковачевић, адвокат из ..., ради утврђења ништавости одредбе уговора и стицања без основа, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 189/19 од 29.03.2019. године, у седници већа одржаној дана 18.09.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 189/19 од 29.03.2019. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 189/19 од 29.03.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врбасу П 1253/17 од 01.11.2018. године, утврђено је да је одредба члана 5. тачка 1. подтачка 1. Уговора о кредиту, ближе означеном у том делу изреке ништава, обавезана је тужена да тужиоцу исплати износ од 8.222,71 динара са законском затезном каматом на износ од 4.000,00 динара почев од 20.07.2018. године до исплате. Одбијен је тужбени захтев тужиље у делу за исплату законске затезне камате на износ од 4.422,71 динара од 20.07.2018. године до исплате. Обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 52.964,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Вишег суда у Сомбору Гж 189/19 од 29.03.2019. године, жалбе тужиље и тужене су делимично усвојене и делимично одбијене и решење о трошковима поступка садржано у првостепеној пресуди преиначено, тако што је обавезана тужена да тужиљи поред износа од 52.964,00 динара, исплати још и износ од 3.336,00 динара, на начин и под условима као у првостепеној пресуди, док је првостепена пресуда потврђена у преосталом побијеном усвајајућем, а не преинченом делу. Ставом другим изреке одбијен је захтев парничних странака за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне другостепене пресуде тужена је изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној. Наиме, разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова одговарају и усклађени су са правним ставом овог суда о дозвољености уговарања трошкова кредита, усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 22.05.2018. године. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Ревизија тужене није дозвољена ни као редовна.

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради утврђења ништавости одредбе уговора и стицања без основа поднета је дана 14.12.2017. године. Вредност предмета спора је 8.222,71 динар.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору који се односи на утврђење ништавости уговора и исплату новчаног износа, у коме вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, ревизија тужене није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић