Пресудом Вишег суда у Врању Гж 141/23 од 08.08.2023. године ставом првим изреке одбијене су као неосноване жалбе тужиоца и туженог и првостепена пресуда потврђена у ставу првом и другом изреке. Ставом другим изреке преиначена је првостепена пресуда у ставу трећем изреке тако што је обавезан тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати 28.900,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке о трошковима до исплате. Ставом трећим изреке одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против става првог изреке правноснажне пресуде донете у другом степену којим је потврђена првостепена пресуда у ставу другом изреке и против става другог изреке тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битних одредаба парничног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. ЗПП.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр. 72/11...18/20), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.

Побијаном правноснажном пресудом одлучено је о дугу на име заступања туженог од стране тужиоца као адвоката, којом је оцењено да је тужбени захтев тужиоца делимично основан. О овом праву тужиоца и о висини тражене накнаде, нижестепени судови су одлучили применом одговарајућих одредби материјалног права, која у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, те је донета одлука као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, док према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда у коме је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужбу ради дуга тужилац је поднео 26.07.2021. године, а вредност предмета спора је 23.966,00 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о спору у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, што значи да се ради о спору мале вредности, у коме ревизија није дозвољена, то је и ревизија тужиоца недозвољена, применом члана 479. став 6. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић