Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 2957/05
07.12.2006. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Слободана Дражића, председника већа, Биљане Драгојевић, Власте Јовановић, Јелене Боровац и мр Љубице Јеремић, чланова већа, у земљишно-књижном поступку предлагача државе СРЈ, Савезног министарства правде, Савезне дирекције за имовину СРЈ, ради укњижбе права својине, одлучујући о ревизији земљишно-књижног претходника Социјалистичке партије Србије, изјављеној против решења Окружног суда у Нишу Гж.2096/03 од 18.09.2003. године, у седници одржаној 07.12.2006. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија Социјалистичке партије Србије, изјављена против решења Окружног суда у Нишу Гж. 2096/03 од 18.09.2003. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Општинског суда у Нишу Дн.бр.623/02 од 28.11.2002. године је на основу чл.13. и 14. Закона о финансирању политичких странака ("Сл.лист СРЈ" бр.73/2000 од 29.12.2000. године) дозвољена у зкул.бр.аа, бр.аа1, бр.вв и бр.гг КО АА промена уписа у власничком листу на начин ближе означен у изреци, па су наведене непокретности уписане као државна својина - власништво СРЈ. У ставу другом изреке одбијен је захтев предлагача за промену уписа у погледу права својине на кући ББ, са кућиштем, двориштем и вртом на кп.бр.дд.

Решењем Окружног суда у Нишу Гж.2096/03 од 18.09.2003. године, одбијена је као неоснована жалба Социјалистичке партије Србије и потврђено је наведено првостепено решење у делу у којем је дозвољена промена уписа.

Против правноснажног другостепеног решења, Социјалистичка партија Србије је као земљишно-књижни претходник благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је ценио дозвољеност изјављене ревизије у смислу чл.389. став 2. у вези чл.400. раније важећег Закона о парничном поступку, који се примењује на основу чл.491. став 1. и 4. ЗПП ("Сл.гласник РС" бр.125/04), па је нашао да ревизија није дозвољена, јер је изјављена против одлуке против које се не може поднети.

Поступак у овом земљишно-књижном предмету покренут је дана 18.06.2002. године предлогом државе СРЈ - Савезне дирекције за имовину СРЈ ради укњижбе права државне својине. У предлогу није означена вредност права чији је упис тражен, као вредност меродавна за оцену права на ревизију. Та вредност се не може утврдити ни према плаћеној нити одређеној судској такси, пошто предлагач није дужник таксене обавезе, према одредби чл.9. Закона о судским таксама. При томе, такса није плаћена а ни одређена на изјављену жалбу нити на ревизију, па се вредност за оцену права на ревизију не може ни на овај начин посредно утврдити.

Дозвољеност ревизије се и у земљишно-књижном поступку цени према одредби чл.382. став 3. ЗПП, која важи за имовинскоправне спорове у којима се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, предају ствари или извршење неке друге чинидбе. Према наведеној одредби измењеној одредбом чл.8. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку ("Сл.лист СРЈ" бр.3/02 од 18.01.2002. године), који је ступио на снагу 26.01.2002. године, ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора која је означена у тужби, не прелази износ од 300.000,00 динара. Примењено на земљишнокњижни поступак, ревизија није дозвољена ако вредност означена у предлогу за тражену укњижбу не прелази наведени новчани износ.

Како вредност непокретности као предмета тражене укњижбе није означена у предлогу, ни у поднесцима изјављене жалбе односно ревизије, нити се може одредити на основу одређене односно плаћене судске таксе, ревизија није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни суд је на основу одредбе чл.392. у вези чл.400. ЗПП, одлучио као у изреци овог решења.

Председник већа-судија

Слободан Дражић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

КО