Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени су благовремено изјавили ревизије, због погрешне примене материјалног права. Друготужена Општина Косјерић наводи да ревизију изјављује сагласно члану 403. став 2. Закона о парничном поступку, а уколико ревизијски суд закључи да нема места одлучивању о ревизији предлаже да се о истој одлучи као о изузетно дозвољеној сагласно члану 404. ЗПП.

Тужилац је благовремено поднео одговор на ревизију Општине Косјерић.

Чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 18/20), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праске, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда у конкретном случају нису испуњени законом прописани услови за одлучивање о ревизији тужене Општине Косјерић, као изузетно дозвољеној. Ревизија не садржи конкретизоване наводе везане за правно питање које би требало размотрити, нити су приложене одлуке суда из којих би произилазила таква потреба.

У конкретном случају правноснажном пресудом обавезани су тужени, као корисник и титулар јавне својине, да на основу одредби чланова 9., 10., 18. став 5., 24. и 25. Закона о јавној својини, чланова 45., 113., 114. и 133. Закона о водама, чланова 2., 3., 7. и 49. Закона о путевима и Одлуке о утврђивању пописа вода и река („Службени гласник РС“ бр. 83/10) тужиоцу надокнаде штету на пољопривредним усевима, насталу изливањем вода из потока, која стоји у непосредној узрочно-последичној вези са неправилном изградњом некатегорисаног јавног пута.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку, начин пресуђења и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова, Врховни касациони суд је оценио да су нижестепене одлуке у складу са праксом и правним ставовима израженим у одлукама Врховног касационог суда у којима је одлучивано о истоврсним захтевима странака, заснованим на истом или сличном чињеничном стању.

Из наведених разлога, на основу одредбе члана 414. став 1. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије тужених ЈВП „Србија воде“ из Београда и Општине Косјерић, у смислу одредби члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизије нису дозвољене.

Према члану 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела пресуде у другом степену не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по срецдњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је дана 17.08.2015. године. Вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде којом је по жалби тужених потврђена првостепена пресуда у усвајајућем делу, по одредби члана 28. став 1. ЗПП износи 2.720.031,37 динара. Средњи курс Народне банке Србије за 1 евро на дан подношења тужбе био је 120,03 динара, следом чега је вредност предмета спора динарска противвредност 22.661,26 евра.

Дакле, пошто је вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде испод законом предвиђеног износа за изјављивање ревизије, ревизија је недозвољена по одредби члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Тужени нису постигли успех у поступку по ревизији, наводи одговора на ревизију нису било потребни за доношења одлуке овог суда, па је о захтевима тужиоца и туженог ЈВП „Србија воде“ из Београда за накнаду трошкова поступка по ревизији одлучено на основу чланова 165. став 1., 153. став 1. и 154. ЗПП као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић