Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3129/10
01.09.2010. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Предрага Трифуновића, председника већа, Виде Петровић-Шкеро и Весне Поповић, чланова већа, у спору тужиоца М.Г. из Н., кога заступа Б.Т, адвокат из Б., против туженог Д.Т. из Б., кога заступа В.С., адвокат из К., ради издржавања, одлучујући о ревизији туженог, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж. 2228/10 од 16.04.2010. године, у седници одржаној 01.09.2010. године, донео је

П Р Е С У Д У

ПРЕИНАЧУЈУ СЕ пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Гж. 2228/10 од 16.04.2010. године и пресуда Општинског суда у Брусу П. 292/09 од 14.12.2009. године у делу којим је усвојен тужбени захтев, тако што се ОДБИЈА тужбени захтев, којим је тужилац тражио да се тужени обавеже да му на име издржавања плаћа месечно 6.000,00 динара почев од 01.10.2009. године па убудуће, док за то постоје законски услови, до 05-тог у месецу за текући месец, а да доспеле рате плати одједном, као неоснован.

Свака странка сноси своје трошкове парничног поступка.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Општинског суда у Брусу П. 292/09 од 14.12.2009. године: 1) делимично је усвојен тужбени захтев и тужени обавезан да тужиоцу на име издржавања плаћа месечно 6.000,00 динара почев од 01.10.2009. године па убудуће док за то постоје законски услови, до 05-тог у месецу за текући месец, с тим што ће доспеле рате платити одједном; 2) одбијен је тужбени захтев у делу којим је тужилац тражио да се тужени обавеже да му на име издржавања плаћа још 2.000,00 динара месечно; 3) обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 12.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж. 2228/10 од 16.04.2010. године одбијена је жалба туженог и првостепена пресуда потврђена у односу на став 1. и 3. изреке.

                        Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужени је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

                        Врховни касациони суд испитао је побијану пресуду у смислу члана 399. ЗПП ("Сл. гласник РС" бр. 125/04), који се примењује на основу чл. 55. став 1. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Сл. Гласник РС“ бр. 111/09) и нашао да је ревизија основана.

                        У поступку није учињена битна повреда из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

                        Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је рођен 1985. године. Правноснажном пресудом Општинског суда у Брусу П. 163/09 од 10.07.2009. године утврђено је да са 27.06.2009. године, даном завршетка редовног школовања тужиоца, престаје законска обавеза издржавања туженог према њему, утврђена правноснажном пресудом Општинског суда у Брусу П. 418/2005 од 06.12.2005. године. У међувремену тужилац је стекао статус редовног студента Природно математичког факултета Универзитета у Н., а нема навршених 26. година. Овај факултет тужилац је уписао 01.10.2009. године у својству студента који се финансира из буџета Републике Србије. Пре овог факултета, тужилац је завршио Природно математички факултет одсек туризма. Покушао је да се запосли, али у томе није успео, па је уписао одсек физике на истом факултету.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су закључили да тужилац има право на издржавање од стране туженог јер није навршио 26. година живота, а сада је на редовном школовању на одсеку физике Природно - математичког факултета у Н., чиме жели да усаврши своје образовање. Из тога су извели закључак да се тужилац не може лишити права на издржавање од стране туженог, без обзира на то што је своје редовно школовање на Природно математичком факултету – одсек туризма у Н. већ завршио.

                        По оцени Врховног касационог суда, становиште нижестепених судова да су у конкретном случају испуњени услови за поновно установљење обавезе туженог да тужиоцу плаћа издржавање није правилно.

                        Према одредби чл. 155. став 2. Породичног закона, пунолетно дете које се редовно школује има право на издржавање од родитеља сразмерно њиховим могућностима, а најкасније до навршене 26. године живота.

                        У конкретном случају, правноснажном судском одлуком утврђено је да 27.06.2009. године, даном завршетка редовног школовања тужиоца на одсеку туризма Природно - математичког факултета у Н., престаје законска обавеза туженог на његово издржавање, установљена судском одлуком из 2005. године. Чињеница да тужилац још није навршио 26. годинс живота и да је, због немогућности да се запосли после завршених студија, у својству редовног студента уписао други одсек – одсек физике на истом факултету, не може довести до поновног установљења обавезе издржавања од стране туженог. Наиме, тужилац је редовно школовање завршио дипломирањем на одсеку туризма наведеног факултета, а упис редовних студија на другом одсеку истог факултета не представља стручно усавршавање, како погрешно закључују нижестепени судови, већ упис студија  истог степена-ранга, које је тужилац већ завршио у својству редовног студента.

                        То су разлози што је Врховни касациони суд, на основу чл. 407 ст. 1. ЗПП, преиначио нижестепене пресуде и тужбени захтев одбио као неоснован.

                        Одлука о трошковима парничног поступка донета је на основу чл. 161. став 2. ЗПП. Тужилац у спору није успео, а тужени до закључења главне расправе није тражио нити определио трошкове.

Председник већа – судија

                                                                                                 Предраг Трифуновић,с.р