Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 3379/17 од 30.08.2017. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Вишег суда у Београду П 524/17 од 23.03.2016. године којом је усвојен тужбени захтев тужиље и утврђено да по основу стицања заједничке имовине у браку са туженим има право својине на 1/2 ствари и то на помоћним просторијама и поткровљу куће на к.п. бр. ... КО ..., ближе описаним у изреци и обавезан тужени да јој накнади трошкове парничног поступка.

Против обе правноснажне другостепене пресуде тужени је благовремено изјавио ревизије због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијане одлуке применом члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“број 72/11, 55/14), који се примењује на основу одредбе члана 506. став 2. тог закона и утврдио да је ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 263/17 од 25.01.2017. године делимично основана, а да ревизија изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3379/17 од 30.08.2017. године, није основана.

У поступку нема битне повреде из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а ревизијама туженог се не указује на повреде поступка које сагласно члану 407. став 1. овог закона могу бити ревизијски разлог.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су у току 1998. године засновале ванбрачну заједницу, а 27.01.2002. године закључиле су брак који је разведен 19.05.2010. године. По заснивању ванбрачне заједнице тужиља је живела са туженим код његових родитеља у месту ... на ... . Странке су биле у радном односу и то тужиља у предузећу ''...'', у продавници у ..., а тужени у ... на пословима конобара у Организационој јединици у ... . Средином 1999.године тужиља је са туженим прешла да живи у кућу свог брата у ..., у чијем приземљу су отворили угоститељски објекат ... . Отац тужиље је током 2001.године отуђио део непокретне имовине за износ од 1.007.000 ДЕМ, део новца је дао тужиљи ради куповине непокретности у селу ... за износ од 33.000 евра, коју је тужиља током 2006. године продала за износ од преко 100.000 евра. Током 2002. године тужени је основао Агенцију за промет некретнина ''ВВ'' ради вршења купопродаје непокретности на ... . У току трајања заједнице живота парничне странке су као интерно расељена лица са ... били корисници минималне накнаде коју исплаћује Република Србија, те су обоје од својих очева, у приближној истој мери, добијали одређене новчане износе стечене продајом њива на ... Парничне странке су 2004. године купиле плац у ... – ..., у ул. ... бр. ... и то к.п. бр. ... у укупној површини од 14 ари и 80 м2 (тужени је уговор о купопродаји оверио након развода брака) на којој парцели су током 2004. и 2005. године саградили породични стамбени објекат, књижне површине 153 м2, који објекат има и поткровље ванкњижне површине 80 м2, а затим су на истој парцели, неколико месеци касније, саградили помоћни објекат ванњижне површине 100 м2. Тужиља је током градње бринула о заједничком домаћинству и припремала храну за туженог и мајсторе. Породични стамбени објекат је укњижен на име туженог у ЗКУЛ ... КО ..., а након формирања катастра непокретности објекат је уписан у лист непокретности бр. ... КО ... . Током 2008.године започета је изградња друга два објекта на к.п.бр. ... и на к.п.бр. ..., приближних површина од око 800 м2. Дана 23.12.2010. године тужени је са својим оцем ГГ, пред Првим основним судом у Београду у предмету Р1 2680/10, закључио судско поравнање којим је све непокретности које су предмет овог поступка пренео на свог оца. Парничне странке су током 2008.године купиле путничко моторно возило марке ''...'', који је тужени, такође током трајања парнице, отуђио трећем лицу.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилан је закључак нижестепених судова да је имовина која је предмет расправљања у поступку по ревизији, представља имовину коју су тужиља и тужени стекли током трајања брачне заједнице.

Одредбом члана 171. ставом 1. Породичног закона, прописано је да је имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину. Према одредби члана 180. истог закона, претпоставља се да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки. Према одредби члана 176. став 2. тог закона, сматра се да је упис у јавни регистар права на непокретностима извршен на име оба супружника и када је извршена на име само једног од њих, осим ако након уписа није закључен писмени споразум супружника о деоби заједничке имовине, односно брачни уговор или је о правима супружника на непокретностима одлучивао суд.

Полазећи од чињенице да је током поступка несумњиво утврђено да су парничне странке током трајања заједнице живота примале подједнаку минималну зараду, да су објекат брата тужиље у ... до 2003.године, поред становања користили и за издавање у закуп, а затим у истом објекту вршили угоститељску делатност од које су заједнички приходовали, да су их очеви обострано новчано помагали продајом непокретности на ..., а затим заједничким средствима основали Агенцију за промет некретнина ради препродаје непокретности, на који начин су остварена додатна новчана средства, то је правилан закључак нижестепеног суда да је куповина непокретности-к.п.бр. ... извршена заједничким средствима парничних странака као супружника у току трајања брачне заједнице, на којој је такође заједничким средствима изграђен породично-стамбени објекат и купљен путнички аутомобил марке ''...'', те да представљају заједничку имовину парничних странака. Такође, с обзиром да је током поступка несумњиво утврђено да се предметни породично-стамбени објекат које су странке изградиле током трајања брачне заједнице састоји и од поткровља површине 80 м2 и помоћног објекта површине 100 м2 који чини јединствену целину, јер као помоћни објекат дели судбину главног објекта-куће на к.п.бр. ... КО ..., то је правилно побијаном одлуком утврђено да наведено поткровље и помоћне просторије такође представљају брачну тековину парничних странака. При томе, независно од чињенице да је тужени током парнице са својим оцем закључио судско поравнање којим је све предметне непокретности уступио свом оцу, тужени је, супротно наводима ревизије, пасивно легитимисан у овој парници, с обзиром да су предметне непокретности биле у власништву туженог као једног од заједничара у време развода брака и у време подношења тужбе у овој правној ствари, а само отуђење ствари, односно права о коме тече парница не спречава да се парница међу истим странкама доврши (члан 204. Закона о парничном поступку). Осим тога, тужени током поступка није доказао своју тврдњу да је његов удео у стицању заједничке имовине већи, а код законом прописане претпоставке да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки, то је правилан закључак нижестепених судова да наведена имовина представља брачну тековину парничних странака са 1/2 идеалног дела из којих разлога се неосновано ревизијом указује на погрешну примену материјалног права.

Како се осталим наводима ревизије туженог оспорава утврђено чињенично стање, што сагласно члану 407. став 2. Закона о парничном поступку није ревизијски разлог, то је Врховни касациони суд на основу одредбе члана 414. став 1. одлучио као у ставу другом и трећем изреке пресуде.

Међутим, по оцени овог суда, с обзиром да је у конкретном случају тужени уписан као носилац права коришћења на кат.парц. ... на којој су изграђени наведени објекти, јер се ради о градском грађевинском земљишту, то се тужиљи није могло утврдити право својине на тој парцели из којих разлога је побијана одлука преиначена, тако што је утврђено да тужиља по основу стицања у браку са туженим има право коришћења на к.п.бр. ... КО ... у делу који је опредељен тужбеним захтевом.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 416. став 1. преиначио побијану одлуку у наведеном делу и одлучио као у ставу првом изреке пресуде.

Одлука о трошковима поступка донета је применом члана 165. у вези чланова 153. и 154. Закона о парничном поступку, с обзиром да је тужени незнатно успео у поступку по ревизији.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић