Рев 3317/2025 3.1.1.6; 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 3317/2025
12.03.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Радославе Мађаров и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., Општина ..., ББ из ... и ВВ из ..., чији је заједнички пуномоћник Маријана М. Тонић, адвокат из ..., против тужених ГГ и ДД обоје из ..., Општина ..., чији је заједнички пуномоћник Урош Цветојевић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужилаца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2001/24 од 07.11.2024. године, у седници одржаној 12.03.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужилаца изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2001/24 од 07.11.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2001/24 од 07.11.2024. године одбијене су као неосноване жалбе тужилаца и потврђена је пресуда Основног суда у Петровцу на Млави П 966/20 од 22.12.2022. године којом су одбијени као неосновани примарни тужбени захтев и евентуални тужбени захтев тужилаца којима је тражено утврђење постојања права стварне службености колског и пешачког пролаза преко дела земљишта у својини тужених, у мерама и границама наведеним у ставу првом и другом изреке те пресуде, и да су тужени дужни да признају и дозволе да тужиоци то право несметано користе и да се туженима наложи да уклоне препреке са описане површине и уклоне висинску разлику довођењем на претходни ниво. Потврђена је и одлука којом су тужиоци обавезани да туженима накнаде трошкове поступка у укупном износу од 1.776.500,00 динара са законском затезном каматом почев од извршности пресуде до коначне исплате, а одбијени као неосновани захтеви тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиоци су преко заједничког пуномоћника адвоката благовремено изјавили ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права. Ревизија је изјављена с позивом на одредбу члана 403. став 1. Закона о парничном поступку.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку-ЗПП („Службени гласник Републике Србије“ број 72/11 ... 10/23 - дуги закон) који се у конкретном случају примењује на основу члана 506. став 2. овог закона, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Законом о парничном поступку прописана су правила поступка за пружање судске правне заштите по којима се поступа и одлучује у парницама за решавање спорова насталих поводом повреде права личности и спорова из породичних, радних, привредних, имовинско-правних и других грађанско-правних односа, осим спорова за које је посебним законом прописана друга врста поступка (члан 1). Спор са захтевом као што је постављен у овом случају је имовинско-правне природе и представља спор о непокретности. Спорови о непокретностима подразумевају спорове о утврђењу, заснивању и престанку права својине и других стварних права на непокретности. За оцену о праву на ревизију у овој врсти спора, меродавна је вредност предмета спора коју је тужилац означио у тужби, сходно члану 33. став 2. ЗПП.

Тужба ради утврђења у овом поступку поднета је 13.07.2009. године и у њој је означена вредност предмета спора од 10.000,00 динара.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинско- правним споровима, ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Имајући у виду да вредност предмета спора не прелази имовински цензус прописан за дозвољеност ревизије, ревизија према члану 403. став 3. ЗПП није дозвољена.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци, на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Јелица Бојанић Керкез, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић