У поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка прописане одредбом члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, уговор о поклону који је дана 13.07.2007. године оверен пред Општинским судом у Новом Саду под Ов ..., ВВ као поклонодавац је свом сину тада мал. АА као поклонопримцу, кога је заступала мајка ГГ, поклонио породичну стамбену зграду бр. ... у ул. ... у ., површине 119 м2 (објекат бр. 1), помоћну зграду површине 43 м2 (објекат бр. 2) и помоћну зграду површине 14 м2 (објекат бр. 3), све саграђено на к.п. бр. ... КО ..., уписано у ЗКУЛ ... и 1/3 дела стамбене зграде бр. ... у ул. ... у ..., саграђеној на к.п. бр. ..., уписане у ЗКУЛ ... КО ..., док је у тачки 3.уговора наведено да је поклонодавац сагласан да се поклонопримац без његовог даљег питања и одобрења упише у земљишним књигама као власник предметних некретнина, уз обавезу поклонопримца да свом оцу поклонодавцу обезбеди право доживотног плодоуживања. Тужена ББ и њен супруг ДД су као извршни повериоци ради наплате свог потраживања у износу од 16.285.591,97 динара утврђеног правноснажном пресудом Општинског суда у Новом Саду, Одељење у Беочину П 58/95 од 22.05.2002. године, у извршном поступку предложили да се извршење спроведе на непокретностима које су уписане на извршног дужника ВВ, и то на 1/3 дела непокретности у ... у ул. ... бр. ..., уписане у ЛН ... КО ... и у целости на непокретности у ... у ул. ... бр. ... уписана у ЛН ... КО ... . Решењем о извршењу Основног суда у Новом Саду И 2176/11 од 24.06.2011. године одређено је предложено извршење, а АА овде тужилац је као треће лице поднео приговор и упућен на парнични поступак ради проглашења да је одређено извршење недопуштено.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, правилно су нижестепени судови одлучили када су одбили као неоснован тужбени захтев тужиоца, дајући за своју одлуку јасне и довољне разлоге које у целости прихвата и овај суд.

Чланом 50. став 1. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“ бр.31/11) предвиђено је да лице које тврди да у погледу предмета извршења има право које спречава извршење може све до окончања извршног поступка да изјави приговор судији којим тражи да се извршење на том предмету прогласи недопуштеним. Ако извршитељ спроводи извршење, судија приговор доставља и њему (став 1.)

Полазећи од чињенице да је током поступка несумњиво утврђено да тужилац на основу закљученог уговора о поклону није у смислу члана 33. Закона о основама својинскоправних односа извршио упис у јавну књигу ради спровођења промене права својине на овој непокретности, то и по оцени овог суда, с обзиром на изостанак уписа у јавну књигу као начина стицања права својине на непокретности, тужилац није стекао право својине на непокретностима које су предмет извршења. При томе, правилан је закључак другостепеног суда у погледу ништавости уговора о поклону, код утврђеног да је у конкретном случају извршен фиктивни пренос права својине из недопуштених побуда, ради осујећења поверилаца поклонодавца у наплати њихових потраживања. Имајући у виду напред наведено, то тужилац није стекао право својине на непокретностима које су предмет извршења ни на основу уговора о поклону, нити путем одржаја, јер недостаје законски услов – савесност државине, а које право би спречило извршење на предметним непокретностима из којих разлога и по становишту овог суда нису испуњени услови да се утврди недопуштеност извршења.

Како се ни осталим наводима ревизије тужиоца не доводи у сумњу правилност побијане одлуке, то је Врховни касациони суд на основу члана 414. став 1. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци, без детаљног образлагања ревизијске одлуке у смислу става 2. истог члана, с обзиром да се у ревизији понављају жалбени разлози које је другостепени суд правилно оценио, а образлагањем ревизијске одлуке не би се постигло ново тумачење права.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић