Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3570/2021
15.12.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Иване Рађеновић, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Јелица Недељковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство одбране, Војни одсек Зајечар, одељак у Пироту, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Нишу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1079/21 од 06.04.2021. године, у седници одржаној 15.12.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1079/21 од 06.04.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 1079/21 од 06.04.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Пироту П 797/20 од 08.02.2021. године, ставом првим изреке усвојен је тужбени захтев, па је тужена обавезана да тужиоцу на име разлике између висине исплаћене инвалидске пензије и зараде коју би тужилац остварио да је радио на пословима мешача гуме – ... у предузећу „Тигар обућа“ д.о.о. Пирот, у периоду од 01.07.2017. године до 30.06.2020. године исплати укупно 580.200,25 динара, све у појединачним месечним износима и са законском затезном каматом, чија су висина и датуми доспећа ближе одређени овим ставом изреке. Ставом другим изреке тужена је обавезана да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 110.704,00 динара, са законском затезном каматом почев од дана извршности одлуке па до коначне исплате.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1079/21 од 06.04.2021. године одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Предмет тражене правне заштите је исплата на име разлике између висине исплаћене инвалидске пензије и зараде коју би тужилац остварио да је радио на пословима мешача гуме – ... у предузећу „Тигар обућа“ д.о.о. Пирот, у периоду од 01.07.2017. године до 30.06.2020. године. О праву тужиоца, као и о истакнутом приговору застарелости потраживања, судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о захтевима тужилаца са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, а тиче се примене одредби чланова 361. став 1. и 376. Закона о облигационим односима. Наиме, рокови застарелости за прво утужено потраживање рачунају се по одредбама чланова 376, односно 377. ЗОО, а за свако следеће утужено потраживање тече нови рок застарелости од дана када је претходни спор окончан (у смислу одредбе члана 392. став 3. ЗОО), због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Поред тога, тужена није уз ревизију доставила пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој правној ствари. Имајући у виду наведено, као и да се у конкретном случају ради о парници ради исплате, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права, зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, на основу чега овај суд даље налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службеном гласнику РС“ бр.72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), па је у складу с тим и одлучено као у ставу првом изреке.

Преузмите документ у ПДФ формату