Рев 38/2021 3.19.1.25.1.3; 3.19.1.25.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 38/2021
20.01.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Зоране Делибашић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиоца-противтуженог АА из ..., чији је пуномоћник Биљана Ташовић, адвокат из ..., против тужене-противтужиље ББ из ..., општина ..., чији је пуномоћник Дејан Нешић, адвокат из ..., ради утврђења права својине и накнаде по противтужби, одлучујући о ревизији тужене- противтужиље, изјављеној на пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Гж 5251/19 од 18.02.2020. године, у седници одржаној 20.01.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене-противтужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 5251/19 од 18.02.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене-противтужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 5251/19 од 18.02.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу П 1875/17 од 04.06.2019. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца-противтуженог АА и утврђено према туженој-противтужиљи ББ као правном следбенику пок. ВВ, бив. из ..., власнику породичне стамбене зграде број ..., у површини од 0.00,81 ха, постојеће на кп број .../..., уписане у листу непокретности број ... КО ... ..., по основу правноснажног решења о наслеђивању Основног суда у Косовској Митровици 140-458/15, да је тужилац- противтуежни по основу савесне градње сувласник на постојећем објекту – породичној стамбеној згради број ..., са уделом од 42/81, односно дела овог објекта који се састоји од предсобља, собе, купатила, кухиње са дневним боравком, у укупној површини од 42 м2, као и да тужилац-противтужени има право коришћења кп број .../... КО ... ..., које је потребно за редовно коришћење објекта, па се обавезује тужена-противтужиља да тужиоцу-противтуженом ово право призна, те да се по овом основу књижи као сувласник у земљишњим и другим јавним књигама. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиоца-противтуженог којим је тражио да се обавеже тужена- противтужиља да тужиоцу-противтуженом на име повраћаја уложених средстава у део објекта у којем је живела покојна ГГ, а који сада припада туженој-противтужиљи, због неоснованог обогаћења исплати тужиоцу-противтуженом износ од 552.383,80 динара, са законском затезном каматом од дана подношења тужбе, па до коначне исплате, као неоснован. Ставом трећим изреке, одбијен је противтужбени захтев тужене- противтужиље којим је тражила да се према тужиоцу-противтуженом утврди да је ББ из ..., општина ..., као правни следбеник пок. ГГ, бив. из ..., преминуле дана 06.07.2004. године, искључиви власник на породичној згради изграђеној без одобрења за изградњу, укупне површине од 92,04 м2, на кп број .../... КО .... ..., са правом трајног коришћења градског грађевинског земљишта на кп број .../... КО ... ... и којим је тражила да се тужена-противтужиља по основу ове пресуде укњижи као искључиви власник напред описане непокретности у РГЗ СКИ Крагујевац, као неоснован. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена-противтужиља да тужиоцу-противтуженом на име накнаде трошкова парничног поступка исплати новчани износ од 330.930,00 динара, са законском затезном каматом од дана извршности пресуде, па до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 5251/19 од 18.02.2020. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиоца-противтуженог и тужене-противтужиље и потврђена првостепена пресуда у ставу првом и четвртом изреке. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавила тужена-противтужиља због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о истој одлучује као о посебној ревизији применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11 и 55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, с обзиром да се ревизијом оспорава утврђено чињенично стање, а одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева засноване су на примени одговарајућих одредаба материјалног права. Правилна примена материјалног права у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, па не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом чл. 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради исплате је поднета 10.09.1999. године, а означена вредност предмета спора у уводу првостепене пресуде је 550.000,00 динара.

Имајући у виду да у конкретном случају вредност предмета спора побијане правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра, према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Јасминка Станојевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић