Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је преко пуномоћника благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану ревизију на основу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11...55/14) и утврдио да је ревизија тужиље основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба ЗПП из члана 374. став 2. тачка 2. на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању од стране првостепеног суда, кп.бр. ... била је уписана у ЛН бр. ... за КО ..., укупне површине 381 м2, од чега је земљиште под зградом – објектом површине 130 м2, а земљиште уз зграду – објекат површине 251 м2, на име тужених ВВ и ГГ са уделима од по 1/9, ЕЕ са уделом од 4/9 и ЂЂ са уделом од 3/9. Између ЂЂ као поклонодавца и њеног сина, туженог ББ као поклонопримца, закључен је уговор о поклону непокретности чији је предмет и 3/9 спорне кп.бр. ... КО ..., а који је оверен пред Општинским судом у Сурдулици под Ов. бр. .../... дана 08.12.2008. године. По промени 72/08 на основу уговора о поклону, уместо ЂЂ уписан је ББ са уделом од 3/9. Тужени ДД и тужена ГГ су наследници сада пок. ЕЕ, те је ДД власник ¾, а ГГ ¼ предметне непокретности. ЂЂ је преминула дана 04.02.2012. године, те је тужени ББ оглашен за јединог законског наследника њене заоставштине и то правноснажним решењем о наслеђивању Основног суда у Врању – Судска јединица у Сурдулици О бр. 302/2012 од 13.06.2012. године. Према исказима тужиље, туженог ДД, туженог ВВ, сведока ЂЂ, ЖЖ и ЗЗ, тужиља је са пок. ЂЂ закључила усмени уговор о купопродаји 1974. године, а предмет истог је удео од 3/9 на кп. бр. ... КО ... . Тужиља је од купопродаје предметне непокретности била у државини спорне непокретности, у целости је исплатила купопродајну цену на који начин је у целости реализован купопродајни уговор и све време је са пок. ЂЂ водила преговоре око преноса права својине на спорној непокретности, али до смрти сада пок. ЂЂ пренос није извршен.

На основу утврђеног чињеничног стања првостепени суд је закључио да је тужбени захтев тужиље основан, да је тужиља власник 3/9 идеалног дела предметне непокретности, као и да је уговор о поклону непокретности закључен између сада пок. ЂЂи туженог ББ ништав правни посао сходно члану 103. став 1. ЗОО, јер је тужиља право својине на предметној непокретности стекла пре него што је ЂЂ располагала истом имовином уговором о поклону и то по основу усменог купопродајног уговра који је реализован у целости, сагласно одредби члана 28. став 4. Закона о основама својинскоправних односа.

Апелациони суд у Нишу је одлучујући о жалби туженог ББ из ... преиначио првостепену пресуду и одбио као неоснован тужбени захтев тужиље, утврђујући да тужиља у смислу члана 28. став 4. Закона о основама својинскоправних односа није била савестан држалац предметне непокретности, јер је знала да нема правно ваљан основ за стицање права својине, односно сусвојине, на шта указује сачињен уговор о поклону предметне непокретности закључен између сада пок. ЂЂ као поклонодавца и туженог ББ као поклонопримца и с обзиром да сада пок. ЂЂ као продавац није хтела да са тужиљом сачини писани уговор о купопродаји предметне непокретности, па је тужиља знала да је предметна непокретност својина сада пок. ЂЂ.

По оцени Врховног касационог суда, основано се ревизијом тужиље указује да је због погрешне примене материјалног права од стране другостепеног суда чињенично стање непотпуно утврђено. Наиме, побијаном пресудом другостепени суд није на основу утврђеног чињеничног стања на другачији начин применио материјално право преиначавајући првостепену пресуду, већ је извршио оцену доказа на другачији начин и на основу измењеног чињеничног стања одбио је тужбени захтев тужиље у целости (што је могао учинити једино да је поступио по члану 383. став 3. и 4. ЗПП, а није). Наведено произлази из чињенице да се чињенично стање из нижестепених одлука разликује у односу на утврђење савесности тужиље, што је од значаја на доношење правилне и законите одлуке у овој парници. Ово са разлога што је првостепени суд у поступку утврдио и дао разлоге у својој пресуди да је тужиља од извршење усмене купопродаје предметне непокретности и исплаћене купопродајне цене 1974. године била у савесној, несметаној, мирној и непрекидној државини исте, да је учествовала у адаптацији објекта на кп.бр. ... и финансијски и физички, да је објекат издавала у закуп, а закупнина је њој плаћана, што је поред саслушаних сведока својим исказом у својству странке потврдио и тужени ББ, наводећи да ни он ни његова мајка ЂЂ, ни отац од 1974. године нису одлазили у спорну непокретност, нису је користили ни учествовали у њеној адаптацији. Због наведеног нису јасни наводи, нити су дати разлози другостепеног суда на основу чега је другостепени суд закључио да је првостепени суд правилно утврдио према исказима свеодка и странака да је тужиља од 1974. године до утужења знала да сувласнички удео од 3/9 спорне непокретности представља својину сада пок. ЂЂ, која није никада пристала да са туженом закључи писани уговор о купопродаји. Ово тим пре што је првостепени суд у поступку утврдио на основу исказа парничних странака и саслушаних сведока да је тужиља на основу усменог уговора о купопродаји спорне непокретности, који у целости реализован, ступила у посед исте, а ни првостепени ни другостепени суд нису утврђивали савесност тужиље у смислу да ли иста верује у пуноважност правног основа (усменог уговора о купопродаји) да ли основано сматра да је купљена непокретност њена, значи да ли је у оправданој заблуди о њеном праву на непокретност, те да није имала разлога за сумњу, обзиром да је предметни усмени уговор у целости реализован, а остало је само да се изврши „пренос“ и закључи писани уговор о купопродаји, због чега се више пута обраћала продавцу, те да ли је тужиља заиста била у мирној непрекидној и несметаној државини више од двадесет година од извршене купопродаје 1974. године или не.

Одредбом члана 28. став 4. Закона о основама својинскоправних односа прописано је да савестан држалац непокретне ствари на коју други има право својине, стиче право својине на ту ствар одржајем протеком 20 година.

Из наведене законске одредбе произлази да је ванредни одржај заправо консолидација правног стања са фактичким стањем. За ванредни одржај законитост се не тражи, тражи се савесност, која се претпоставља. Међутим, то је оборива законска претпоставка, па ако неко тврди да постоји несавесност, онда је дужан да то докаже, јер је на њему терет доказивања.

Како је због контрадикторног утврђења савесности тужиље и датих разлога у нижестепеним пресудама чињенично стање остало непотпуно утврђено, то је побијана другостепена пресуда морала бити укинута. У поновном поступку другостепени суд ће отклонити указане неправилности и донети правилну и на законом засновану одлуку.

Укинута је и одлука у делу изреке под ставом два у односу на утврђење ништавости предметног уговора о поклону, јер за доношење правилне и законите одлуке у том делу од утицаја је правилно и законито одлучивање о првом делу тужбеног захтева тужиље у односу на утврђивање права својине – сусвојине на предметној непокретности.

Укинута је и одлука о трошковима парничног поступка, јер иста зависи од коначног исхода парнице.

Са изнетих разлога, применом одредбе члана 416. став 2. Закона о парничном поступку, одлучено је као у изреци решења.

Председник већа-судија,

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић