Рев 4173/2021 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4173/2021
10.08.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Божидара Вујичића, Добриле Страјина и Катарине Манојловић Андрић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., коју заступа пуномоћник Радован Ракић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високог савета судства, Привредног суда у Новом Саду, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Новом Саду, ради новчаног обештећења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж рр 176/2021 од 23.03.2021. године, на седници одржаној 10.08.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж рр 176/2021 од 23.03.2021. године, као изузетно дозвољеној ревизији.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Саду Гж рр 176/2021 од 23.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Новом Саду Прр1 229/20 од 06.11.2020. године, тужбени захтев тужиље је делимично усвојен и обавезана тужена да тужиљи на име накнаде имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року исплати износ од 259.016,14 динара, као и да јој надокнади трошкове парничног поступка у износу од 19.500,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате. Тужбени захтев тужиље у делу у коме потражује исплату законске затезне камате на досуђени износ од дана 24.03.2010. године до исплате је одбијен.

Пресудом Вишег суда у Новом Саду Гж рр 176/2021 од 23.03.2021. године, ставом првим изреке, жалбе тужиље и тужене су одбијене и првостепена пресуда потврђена. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви тужиље и тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11 и 55/14), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.

Побијаном правноснажном пресудом, одлучено је о накнади имовинске штете, којом је утврђено да је тужбени захтев делимично основан. О овом праву тужиље, нижестепени судови одлучили су применом одговарајућих одредаба материјалног права, чија примена у споровима са захтевом као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања, а и предмет тужбеног захтева и одлука у делу који се ревизијом побија односи се на камату као споредно потраживање, због чега у конкретној ситуацији нису испуњени законски услови за одлучивање о посебној ревизији тужиље, као изузетно дозвољеној ревизији, на основу одредбе члана 404. став 1. ЗПП, с обзиром на то да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и потребе новог тумачења права, из ког разлога је и одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 28. ЗПП ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним овим законом меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се вредност главног захтева (став 1.), док се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.

Како је ревизија изјављена против другостепене пресуде у делу којим је одлучено о камати, као споредном захтеву тужиље, ревизија није дозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Јасминка Станојевић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић