Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Гордане Комненић, Татјане Миљуш и Татјане Матковић Стефановић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Мирјана Недељков, адвокат из ..., против тужене Републике Србије - Привредни суд у Панчеву, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Зрењанину, ради накнаде имовинске штете настале повредом права на суђење у разумном року, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Зрењанину Гжрр1 1/21 од 24.03.2021. године, у седници одржаној 15.09.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Зрењанину Гжрр1 1/21 од 24.03.2021. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Зрењанину Гжрр1 1/21 од 24.03.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Зрењанину Прр1 236/20 од 21.12.2020. године, обавезана тужена да тужиоцу на име накнаде имовинске штете по основу повреде права на суђење у разумном року, исплати износ неисплаћеног потраживања из стечајног поступка од 104.153,17 динара, као и да му накнади трошкове парничног поступка у износу од 6.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности одлуке до исплате. Одбијен је тужбени захтев за исплату законске затезне камате на износ главнице од 104.153,17 динара, почев од 18.11.2009. године до исплате.

Решењем Вишег суда у Зрењанину Гжрр1 1/21 од 24.03.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и потврђено решење о трошковима поступка садржано у пресуди Основног суда у Зрењанину Прр1 236/20 од 21.12.2020. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против наведеног другостепеног решења, тужилац je благовремено изјавио ревизију (две исте ревизије) из чије садржине произилази да тужилац предлаже да се ревизија сматра изузетно дозвољеном на основу члана 404. став 1. ЗПП, због потребе разматрања правних питања у интересу равноправности грађана и уједначавања судске праксе.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, број 72/11...55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца као о изузетно дозвољеној (члан 404. став 1. ЗПП), јер се ревизијом напада одлука о трошковима поступка, чији обрачун се врши у свакој парници појединачно на основу Адвокатске тарифе и представља чињенично питање сваког конкретног спора. Из наведеног разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП у вези члана 420. став 6. ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11 ... 55/14), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Чланом 28. ЗПП прописано је да кад је за утврђивање стварне надлежности, састава суда, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима предвиђеним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1.). Камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2.).

Трошкови поступка представљају споредно потраживање, па се према цитираном члану 28. ЗПП, не узимају у обзир приликом оцене права на изјављивање ревизије у ситуацији када не чине главни захтев, због чега ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 420. став 1. ЗПП странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Решење другостепеног суда којим је одлучено о трошковима поступка није решење из наведене законске одредбе, па ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић