У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, Зоране Делибашић и Гордане Комненић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., које заступа Владимир Поповић, адвокат из ..., против туженог ВВ из ..., кога заступа Војин Стојковић, адвокат из ..., ради утврђења по тужби и противтужби, одлучујући о ревизији туженог ВВ изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж број 2966/17 од 27.03.2018. године, у седници већа одржаној дана 24.06.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог ВВ изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж број 2966/17 од 27.03.2018. године, трећег, петог, седмог, осмог и деветог става изреке.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог за накнаду трошкова ревизијског поступка у износу од 18.000,00 динара.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крушевцу П број 1673/16 од 16.03.2017. године, првим ставом изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца АА према туженом ВВ и утврђено је да је тужилац власник куће од слабог материјала – чатмаре површине 11 х 8 м постојеће на кп. бр. ... и ..., обе у КО ..., као и спратног дела куће, која је од тврдог материјала димензија 13 х 18 м постојеће на кп бр ... и ... КО ... што је тужени дужан признати и трпети. Другим ставом изреке одбијен је тужбени захтев тужиље ББ из ... према туженом ВВ из ... да се утврди да је тужиља власница куће од слабог материјала 11 х 8 м, постојеће на кп.бр. ... и ... обе у ..., као и спратног дела куће, од тврдог материјала површине 13 х 8 м на истим парцелама, што би тужени био дужан признати. Трећим ставом изреке одбијен је противтужбени захтев туженог ВВ према тужиоцима АА и ББ којим је тражио да се утврди да је власник по основу деобе, поклона и одржаја спратног дела стамбене зграде величине 12,25 х 10 м (зграда број 2, породична стамбена зграда од приземља и спрата под зградом објектом 94 м2) изграђеној на кп бр ... КО ..., као и дела ове парцеле неопходно потребног за редовну употребу овог спратног дела стамбене зграде у мерама и границама као у изреци првостепене пресуде. Четвртим ставом изреке одбијен је евентуални противтужбени захтев туженог ВВ према тужиоцу АА и ББ којим је тражио да се утврди да је власник по основу наслеђа своје покојне мајке ГГ бивше из ... са идеалним уделом непокретности ближе описаних у изреци првостепене пресуде. Петим ставом изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужени тражио да се према тужиоцима утврди да је власник парцела ближе наведених у изреци првостепене пресуде, шестим ставом изреке одбијен је противтужбени захтев којим је тужилац тражио да се утврди да је власник покретних ствари ближе наведених у изреци првостепене пресуде. Седмим ставом изреке обавезан је тужени ВВ да тужиоцу АА накнади трошкове парничног поступка у износу од 268.000,00 динара.

По жалби туженог пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 2966/17 од 27.03.2018. године, првим ставом изреке, укинута је пресуда Основног суда у Крушевцу П 1673/16 од 16.03.2017. године у првом, трећем, четвртом, петом, шестом и седмом ставу изреке. Другим ставом изреке одбијен је тужбени захтев којим је тужилац АА према туженом ВВ тражио да се утврди да је власник куће од слабог материјала – чатмаре 11 х 8 м постојеће на кп бр ... и кп бр ... обе у КО ..., као и спратног дела куће од тврдог материјала димензије 13 х 8 м постојеће на истим кп бр, што би тужени био дужан признати и трпети. Трећим ставом изреке одбијен је противтужбени захтев туженог ВВ према тужиоцима АА и ББ којим је тражио да се утврди да је по основу деобе, поклона и одржаја власник спратног дела стамбене зграде, величине 12,25 х 10 м са ближим ознакама као у изреци пресуде. Четвртим ставом изреке усвојен је противтужбени захтев туженог ВВ према тужиоцима АА и ББ и утврђено је да је тужени ВВ власник по основу наслеђа своје мајке ГГ бивше из ... са 1/8 идеалног дела стамбене зграде величине 25 х 10 м са ближим ознакама као у изреци првостепене пресуде што су тужиоци дужни признати и трепети упис права својине туженог у јавним књигама. Петим ставом изреке одбијен је противтужбени захтев којим је тужени тражио да се према тужиоцима утврди да је власник по основу наслеђа своје мајке на стамбеној згради од тврдог грађевинског материјала површине 9 х 11 м која се састоји од приземља и спрата, помоћне зграде од тврдог грађевинског материјала која се састоји од радионице и штале све под једним кровом величине 17 х 6 х 11 х 5,1 м, једне помоћне зграде величине 9,4 х 8,9 м обора и коша са помоћним просторијама величине 10,2 х 13,5 х 5 м, зграде број 3 помоћна зграда приземна као и објекти су изграђени на кп бр ... КО ..., што су тужиоци дужни признати и трпети упис права и својине у корист туженог. Шестим ставом изреке одбијен је приговор пресуђене ствари. Седмим ставом изреке одбијен је противтужбени захтев туженог којим је према тужиоцима тражио да се утврди да је власник по основу наслеђа иза своје покојне мајке са идеалним уделом од 1/8 парцела наведених у изреци пресуде, што су тужиоци дужни признати и трепети упис права својине у јавним књигама. Осмим ставом изреке одбијен је противтужбени захтев да се утврди да је тужени власник покретних ствари ближе наведених у изреци пресуде. Деветим ставом изреке обавезани су тужиоци да туженом накнаде трошкове парничног поступка у износу од 53.600,00 динара.

Благовремено изјављеном ревизијом тужени ВВ побија другостепену пресуду у трећем, петом, седмом, осмом и деветом ставу изреке позивајући се на одредбу члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 55/14), из свих законом прописаних разлога. Трошкове поступка је тражио.

Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду у оквиру овлашћења из члана 408. ЗПП и утврдио да ревизија није основана.

У спроведеном поступку није почињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Битна повреда из чл. 374. став 2. тачка 12. ЗПП није ревизијски разлог у смислу члана 407. став 1. ЗПП, па не може бити предмет разматрања ревизијског суда.

У конкретном случају сагласно чл. 403. став 3. чл. 407. став 2. ЗПП дозвољено је оспоравати чињенично стање, које је по оцени ревизијског суда потпуно и правилно утврђено па су неосновани наводи ревизије о погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању.

Према чињеничном стању утврђеном у поступку који је претходио доношењу правноснажне пресуде која се ревизијом побија странке у овом поступку су рођена браћа и сестра, синови и ћерка покојних ДД и ГГ, бивших из ... . Отац странака је са својим родитељима ЂЂ и ЕЕ, као примаоцима издржавања, закључио уговор о доживотном издржавању 1968. године који је оверен у Општинском суду у Крушевцу под бројем Р 189/68 којим је уговорено да примаоци издржавања оцу странака као даваоцу издржавања остављају као накнаду за пружено издржавање зграду на кп бр ... КО ... и то једну кућу величине 10 х 6 м са четири одељења; једну кућу величине 12 х 6,5 м са сутереном, једну шталу величине 8 х 6 м са два одељења, један кош са вајатом величине 6 х 4 м на кп бр ..., кп бр ..., ..., ..., и кп бр ... . Решењем Општинског суда у Крушевцу О број 186/69 од 04.11.1969. године на заоставштини покојног ЂЂ преминулог 1968. године за наследника је оглашен његов син ДД на 1/2 кп бр ... шума, с тим што предмет заоставштине није била имовина која је обухваћена уговором о доживотном издржавању.

Отац странака са мајком странака засновао је брачну заједницу 1950. године. Живели су у заједничком домаћинству са бабом и дедом странака у поступку и током трајања заједнице закључен је уговор о доживотном издржавању који је за предмет имао непокретну имовину која је тада постојала. Чланови породичне заједнице бавили су се пољопривредом и сточарством. Стамбена зграда површине 12,25 х 10 м која се састоји од приземља и спрата прављена је у периоду од 1963. до 1968. године. Тужиља ББ удала се 1972. године и напустила је породично домаћинство. Тужилац АА се оженио 1974. године и живео у заједничком домаћинству са родитељима све до 1980. године када је на делу кп бр ... саградио стамбени објекат од тврдог материјала приземља и спрата димезнија 9 х 11 м у који се уселио 1983. године. Тужени ВВ се оженио 1979. године и неколико година је са супругом живео у спратном делу спорне куће димензија 12,25 х 10 м до 1982. године када је напустио породично домаћинство и отишао да живи у друго домаћинство.

Отац странака није извршио деобу имовине нити је усменим уговором о поклону спратни део куће димензија 12,25 х 10 м који се састоји од приземља и спрата и објекта чатмаре димензија 10 х 6 м све изграђене на кп бр ... КО ... поклонио туженом ВВ. Пресудом Општинског суда у Крушевцу П број 4279/81 од 19.02.1985. године одбијен је тужбени захтев туженог ВВ и његове супруге ЖЖ којим су тражили да се утврди да су сувласници са идеалним уделом од 1/3 на стамбеној згради на кп бр. ... која се састоји од приземља и спрата димензија 11,5 х 9 м што су тужени ДД, ГГ, ЗЗ и ИИ дужни признати и трпети. Пресуда је потврђена пресудом Окружног суда у Крушевцу Гж број 1722/85 од 05.09.1985. године и у пресуди је наведено да је спорна кућа грађена по договору тужених искључиво за у том поступку туженог, у овом поступку тужиоца ЗЗ и његову супругу ИИ, који су својим средствима и радом кућу саградили. Градња куће је започета 1980. године и у то време тужилац ЗЗ и његова супруга и тужени ВВ и његова супруга живели су у посебним домаћинствима. Приликом изградње стамбене зграде тужилац ЗЗ имао је помоћ родитеља у радној снази, животним намирницама, давању запреге док тужени ВВ и његова супруга ни на један начин нису допринели стицању ове имовине.

Тужилац ЗЗ је сопстевним средствима изградио и помоћне објекте описане у изреци првостепене пресуде и то радионицу и шталу, под једним кровом, димензија 17,6 х 11 х 5,1 м, затим помоћну зграду величине 9,4 х 8,9 м, обор и кош са помоћним просторијама величине 10,2 х 15,5 х 5 м. Ови објекти су у функцији стамбеног објекта који је тужилац ЗЗ изградио својим средствима.

Вештачењем од стране вештака грађевинске струке утврђено је да је стамбени објекат спратности СУ + П грађен од тврдог материјала у периоду од 1965. до 1968. године и да се објекат састоји од две засебне стамбене целине, сутерена и спрата до кога се долази спољашњим степеницама. Објекат је димензија 12,25 х 10 м. Предметни објекат налази се на кп бр. ... на којој је власник отац странака. 2005. године кп бр ... и ... спојене су у целину која носи ... . На овој парцели постоји приземни стамбени објекат старије градње који је изграђен на темељима од камена са зидовима од набијене земље и кровним покривачем од ћерамиде, који се користи као лимарска радионица и димензија је у основи 10 х 6 м.

У листу непокретности ... КО ... кп бр ... уписана је као власништво оца странака који је власник и на објектима који се налазе на овој парцели.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања другостепени суд је по одржаној главној расправи утврдио да отац странака није извршио усмену деобу имовине нити је учинио поклон ревиденту спратног дела стамбене зграде величине 12,25 х 19 м старе куће – чакмаре величине 10 х 6 м, као и земљишта које је неопходно за редовну употребу објекта и испод објекта. Напротив у поступку пред другостепеним судом је утврђено да је овај објекат дат туженом и његовој супрузи на привремено коришћење и да су они овај објекат користили све док се нису одвојили у посебно домаћинство. Овакву одлуку другостепени суд је донео применом правила о терету доказивања, закључивши да ревидент на којем је терет доказивања ове чињенице сагласно члану 231. ЗПП у поступку није доказао.

Што се тиче стицања права својине на овом објекту по основу одржаја у смислу члана 28. став 2. Закона о основама својинскоправних односа другостепени суд је правилно закључио да државина ревидента није ни законита, а ни савесна, да би се могао позивати на одржај јер је ревидент знао да објекат који држи није његов, већ његовог покојног оца.

Зграда број 3, помоћна зграда приземна, земљиште под зградом 1,22 ара, стамбена зграда од тврдог грађевинског материјала површине 9 х 11 м која се састоји од приземља и спрата, помоћна зграда од тврдог грађевинског материјала која се састоји од радионице и штале, све под једним кровом величине 17,6 х 11 х 5 м и једне помоћне зграде величине 9,4 х 89 м обора и коша са помоћним просторијама величине 10,2 х 15,5 х 5 м, који објекти су изграђени на кп бр ... КО ..., као што првилно закључује и другостепени суд не представљају заоставштину покојне мајке странака, јер се ради о заједничкој имовини тужиоца и његове супруге стечене у браку током трајања заједнице живота. Родитељи тужиоца јесу учествовали у градњи и стицању ове имовине, али се ради искључиво о њиховој помоћи сину. У прилог оваквог закључка говори и пресуда Општинског суда у Крушевцу П 4279/81 од 19.02.1985. године која је цитирана у образложењу ове пресуде.

Правилном применом правила о терету доказивања другостепени суд је одбио противтужбени захтев у седмом ставу изреке којим је тужени тражио према тужиоцима да се утврди да је по основу наслеђа иза своје покојне мајке, сада покојне ГГ бивше из ... са идеалним уделом од 1/8 власник парцела описаних у изреци пресуде. Правилан је закључак другостепеног суда да тужилац на којем је терет доказивања није доказао да ова имовина улази у заоставштину његове покојне мајке, јер није доставио ни један доказ на кога се ова имовина води у јавним књигама.

Што се тиче противтужбеног захтева којим је тражио да се утврди да је власник покретних ствари, и тај захтев ревидента је правилно одбијен као неоснован, јер је у поступку несумњиво утврђено да се ради о покретним стварима које су искључиво власништво тужиоца АА.

На основу изложеног, а како се ни осталим наводима ревидента правилност утврђеног чињеничног стања и примене материјалног права не доводи у сумњу, Врховни касациони суд је применом чл. 414. став 1. ЗПП одбио као неосновану ревизију.

Одлука о трошковима ревизијског поступка донета је применом члана 165. став 2. у вези са чл. 154. став 1. ЗПП према постигнутом успеху у ревизијском поступку.

Председник већа – судија

Весна Поповић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић