Рев 4255/2020 3.19.1.25.1.4; посебна ревизија

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4255/2020
26.05.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Бранка Станића, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиоца Републике Србије, Министарство пољопривреде и заштите животне средине, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Зрењанину, против тужене АА из ..., чији је пуномоћник Јован Ћирић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3874/19 од 20.05.2020. године, у седници одржаној 26.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3874/19 од 20.05.2020. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 3874/19 од 20.05.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Панчеву П 1633/18 од 29.01.2019. године, ставом првим изреке делимично је усвојен тужбени захтев и тужена обавезана да тужиоцу накнади штету у износу од 13.819,55 евра са каматом по стопи коју прописује Закон о затезној камати почев од 09.12.2016. године, све у динарској противвредности по средњем курсу Народне Банке Србије - на дан исплате, као и да исплати трошкове парничног поступка од 157.000,00 динара са каматом од извршности до исплате. Ставом другим изреке одбијен је део тужбеног захтева којим је тужилац тражио да му тужена по истом основу плати још 3.633,37 евра са каматом по стопи коју прописује Закон о затезној камати почев од 09.12.2016. године.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 3874/19 од 20.05.2020. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе странака и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви странака за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. и члана 16. ЗПП и погрешне примене материјалног права, а ради разматрања правног питања у интересу равноправности грађана у смислу члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености посебне ревизије, у смислу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене.

Предмет тражене правне заштите је накнада штете за неовлашћено коришћење пољопривредног земљишта у државној својини. Побијаном одлуком усвојен је тужбени захтев у претежном делу, уз примену материјалног права које не одступа од примене права у одлукама Врховног касационог суда у предметима са тужбеним захтевом и чињеничним стањем као у овој правној ствари. Имајући ово у виду као и чињеницу да уз ревизију нису достављене правноснажне судске одлуке у којима је изражено дугачије правно схватање, као и да одлука у сличним предметима зависи и од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају, постојање евентуално другачије одлуке не значи нужно и другачије изражено правно схватање, због чега овај суд налази да не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права. На основу наведеног одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 12.12.2016. године, а вредност предмета спора побијаног дела износи 13.819,55 евра.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинско-правном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, а вредност предмета спора побијаног дела од 13.819,55 евра не прелази граничну вредност за дозвољеност ревизије од 40.000 евра, ревизија није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа-судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић