Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 6128/17 од 31.01.2018. године, потврђена је пресуда Основног суда у Вршцу П 272/13 од 25.08.2016. године, исправљена решењем истог суда П 272/13 од 25.07.2017. године, у ставовима првом, другом, четвртом и петом изреке и жалбе парничних странака у наведеном делу су одбијене, као неосноване. Ставом другим изреке, укинута је првостепена пресуда и решења о исправци, у ставу трећем и шестом изреке и предмет у укинутом делу враћен првостепеном суду на поновно суђење.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени ГГ је благовремено преко пуномоћника изјавио ревизију побијајући је у ставу првом изреке због погрешне примене материјалног права, указујући на примену члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18 и 18/20), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог, као изузетно дозвољеној ревизији, јер у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса и уједначавања судске праске, као ни новог тумачења права, узимајући у обзир врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге за усвајање тужбеног захтева који су наведени у нижестепеним пресудама. Спорно правно питање на које указује ревидент – питање одговорности за штету коју трпи спортиста при бављењу спортским активностима је конкретно правно питање, а образложења побијаних пресуда за одлуку о основу одговорности туженог као учесника спортских игара, у складу са постојећом судском праксом и владајућим правним схватањем у тумачењу и примени материјалног права – чл. 154. и 158. Закона о облигационим односима у вези са чланом 23. Закона о спорту, тако да не постоји потреба за новим тумачењем права.

Из наведених разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у правом ставу изреке.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. ЗПП и оценио да ревизија није дозвољена ни као редовна.

Према новелираној одредби члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба је поднета 14.05.2015. године, ради накнаде штете, а вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде износи 2.000.000,00 динара. Другостепена пресуда против које је ревизија изјављена донета је 31.01.2018. године.

Како вредност предмета спора очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, ревизија није дозвољена.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа-судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић