У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, нити је пак учињена битна повреда поступка из члана 407. став 1. тачка 3. ЗПП.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља и тужена су унуке пок. ВВ по његовом покојном сину ГГ. Иза смрти пок. ВВ пред судом у Неготину је вођен поступак за расправљање његове заоставштине под О 2322/14 у коме је проглашено на рочишту од 25.06.2013. године завештање пред сведоцима сачињено од пок. ВВ којим је располагао својом имовином у корист унука уз остављену могућност да уколико им не одговара овако распоређена имовина исте могу заменити парцеле према договору. Предметно завештање је сачињено штампаним словима латиничним писмом на писаћој машини у формату А4, а као сведоци завештању су наведени ДД са бројем личне карте ..., ЂЂ са бројем личне карте ... и ЕЕ. Њихова имена нису штампано писана већ на завештању стоје само њихови потписи као и да је на месту предвиђеном за потпис завештаоца ВВ стављен потпис ћириличним писаним словима. Оставински поступак је прекинут решењем Основног суда у Неготину О 744/12 од 05.11.2013. године и на парницу упућена овде тужиља АА из ... против овде тужене ради доказивања да писмено завештање пред сведоцима је фалсификовано и да је фалсификован и потпис завештаоца да је дописан текст.

У току поступка, првостепени суд је обавио вештачење од стране вештака графолога на околност да ли је покојни ВВ бивши из ... потписао завештање. Вештачењем од стране вештака графолога Јожефа Береца из Београда првостепени суд је утврдио да потпис не потиче од оставиоца ВВ. Што се тиче потписа сведока утврђено је да исти потичу употребом четири различите хемијске оловке. Другостепени суд је након отворене расправе и укидања првостепене пресуде, поред осталих изведених доказа обавио и вештачење од другог вештака графолошке струке – област графоскопије – ужа специјалност идентификација рукописа и лица, Мирка Стаменковића, па је утврдио да спорни потпис на име ВВ који се налазио у рубрици завешталац није написан од стране сад пок. ВВ бившег из ... .

Сходно напред изнетом, на основу ових чињеница и оцене других изведених доказа на расправи, другостепени суд је закључио да је писмено завештање пред сведоцима пок. ВВ апсолутно ништаво и не производи правно дејство.

По оцени Врховног суда, правилно је другостепени суд закључио да је тужбени захтев тужиље основан.

Наиме, вештачењем од стране два вештака графолога утврђено је да потпис пок. ВВ који се налази у рубрици завешталац (тестатор) на оригиналном завештању пред сведоцима није аутентичан потпис сада пок. ВВ бившег из ..., те да такво завештање не производи правно дејство.

Према члану 85. став 1. Закона о наслеђивању прописано је да завешталац који зна да чита и пише може завештање сачинити тако што ће пред два сведока изјавити да је већ сачињено писмено прочитао, да је то последња његова воља и потом се на писмено својеручно потписати. Сведоци се истовремено потписују на самом завештању, а пожељно је да се назначи њихово својство сведока.

Чланом 157. Закона о наслеђивању прописано је да је фалсификовано завештање ништаво.

Значи, предметно завештање не испуњава услове пуноважности завештања у смислу прописа Закона о наслеђивању. У овом случају вештачено је од стране два вештака графолошке струке чији су се налази и мишљења подударали у погледу чињенице да на завештању није потпис оставиоца сада пок. ВВ. У таквој ситуацији није било неопходно одређивати ново вештачење од стране одговарајуће институције, јер су се налази вештака графолога подударали. Стога је правилно закључено да је тужбени захтев тужиље основан, те ревидент неосновано указује на погрешну примену материјалног права.

Наводима из ревизије не доводи се у питање правилност побијане пресуде. Неосновани су наводи да завештање производи правно дејство јер је исто саставио адвокат Добринка Видојковић, пред два сведока која су завештање потписали, а исто је прочитано пред оставиоцем који је завештање потписао. Ово из разлога што је чланом 86. Закона о наслеђивању прописано да је за пуноважност писменог завештања пред сведоцима потребно да поред потписа сведока постоји и својеручни потпис завештаоца, а у току поступка је утврђено да на спорном завештању није потпис завештаоца. Примедбе на налаз вештака су цењене у нижестепеном поступку у склопу других изведених доказа, а дати су правилни разлози у вези оцене истих.

Имајући у виду напред изнето, Врховни суд је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић