Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4362/2019
18.12.2019. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић, Бисерке Живановић, др Илије Зиндовића и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиоца AA из ..., чији је пуномоћник Александар Оленик, адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Министарство унутрашњих послова – Сектор за ванредне ситуације и Републички хидрометеоролошки завод, коју заступа Државно правобранилаштво, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене Републике Србије – Министарство унутрашњих послова – Сектор за ванредне ситуације, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7209/18 од 15.05.2019. године, у седници од 18.12.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

I НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7209/18 од 15.05.2019. године као изузетно дозвољеној.

II ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7209/18 од 15.05.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П бр. 4073/18 од 27.06.2018. године, усвојен је тужбени захтев и обавезана је тужена да тужиоцу, исплати износ од 867.300,00 динара, са законском затезном каматом почев од 27.06.2018. године, па до коначне исплате. Обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 111.196,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 7209/18 од 15.05.2019. године, одбијена је жалба тужене потврђена је првостепена пресуда.

Против другостепене пресуде, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права предлажући да Врховни касациони суд о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11, 55/14). Наиме, нема разлога који указују на потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, као ни потребе за уједначавањем судске праксе или новим тумачењем права. Ово из разлога што одлука нижестепених судова у погледу постојања одговорности и тужене Републике Србије – Министарства унутрашњих послова – Сектора за ванредне ситуације за накнаду штете у конкретном случају, не одступа од става Врховног касационог суда заузетог приликом одлучивања у предметима са истим или сличним чињеничним и правним основом, из ког разлога је одлучено као у ставу првом изреке.