Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4427/2020
08.10.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић и Добриле Страјина, у парници тужиоца малолетног АА из ..., кога заступа мајка ББ из ..., чији је пуномоћник Бранислав Манић, адвокат из ..., против тужене ВВ из ..., чији је пуномоћник Никола Мађинац, адвокат из ..., ради утврђивања очинства, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против решења Апелационог суда у Београду Гж2 264/20 од 29.07.2020. године, у седници одржаној 08.10.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж2 264/20 од 29.07.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Смедереву П2 19/19 од 24.02.2019. године, првим ставом изреке, усвојен је тужбени захтев мал. АА и утврђено је да је покојни ГГ, бивши из ... ЈМБГ ..., рођен ... године у ..., преминуо ...2018. године у ..., биолошки отац мал. АА, рођеног ...2019. године у ... од мајке ББ из ... ЈМБГ ..., уписан у матичну књигу рођених под текући бројем .. за 2019. годину, за матично подручје ..., што је тужена дужна признати као законски наследник иза пок. ГГ и наложено је матичару Града ... да изврши упис очинства у Матичну књигу рођених, а само по основу ове правноснажне пресуде. Другим ставом изреке, одлучено је да свака страна сноси своје трошкове.

Решењем Апелационог суда у Београду Гж2 264/20 од 29.07.2020. године, преиначено је решење о трошковима парничног поступка садржано у ставу другом изреке пресуде Вишег суда у Смедереву П2 19/19 од 24.02.2019. године, тако што је обавезана тужена да мал.тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 195.000,00 динара.

Против правноснажног другостепеног решења тужена је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Ставом 2. истог члана Закона, прописано је да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде, а према ставу 6. исте одредбе у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе закона о ревизији против пресуде.