Рев 4470/2019 3.1.2.4.2

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4470/2019
14.11.2019. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића, Зоране Делибашић, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марија Јоксовић, адвокат из ..., против тужене ББ АД из ..., чији је пуномоћник Немања Алексић, адвокат из ..., ради утврђења ништавости и исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 234/19 од 21.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 14.11.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 234/19 од 21.05.2019. године – дела става првог изреке којим је потврђена првостепена пресуда.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 234/19 од 21.05.2019. године - дела става првог изреке којим је потврђена првостепена пресуда.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сомбору П 364/18 од 05.12.2018. године, ставом првим изреке усвојен је делимично тужбени захтев тужиоца. Ставом другим изреке, утврђена је ништавост уговорне одредбе члана 8. тачка 1. уговора о динарском кредиту са девизном клаузулом за куповину стамбеног објекта осигураном код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита бр. ...-...-..., закљученог 13.01.2015. године између парничних странака, што је тужена дужна трпети и признати. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да исплати тужиоцу износ од 112 евра са законском затезном каматом од 31.08.2018. године до исплате, у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, као и износ од 32,25 евра на име обрачунате камате до 30.08.2018. године у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате. Ставом четвртим изреке, обавезана је тужена да накнади тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 101.862,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом петим изреке, одбијен је тужбени захтев у делу потраживане законске затезне камате на износ од 32,25 евра почев од 31.08.2018. године до исплате.

Пресуом Вишег суда у Сомбору Гж 234/19 од 21.05.2019. године, ставом првим изреке, делимично је усвојена жалба тужене и пресуда Основног суда у Сомбору П 364/18 од 05.12.2018. године преиначена у делу одлуке о трошковима поступка тако што је одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова поступка преко износа од 64.862,00 динара до досуђеног износа од 101.862,00 динара са законском затезном каматом на ту разлику од извршности од исплате, док је у преосталом побијаном усвајајућем, а непреиначеном делу одлуке о главној ствари и одлуке о трошковима поступка, првостепена пресуда потврђења, а жалба тужене одбијена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку, благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14 и 87/2018 – у даљем тексту: ЗПП), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интресу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. је прописано да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Врховни касациони суд је у границама својих овлашћења на основу члана 404. ЗПП, оценио да у конкретном случају нису испуњени услови да би се дозволило одлучивње о посебној ревизији тужене. Побијана пресуда не одступа од правног става о дозвољености уговарања трошкова кредита који је, у вршењу надлежности из члана 31. Закона о уређењу судова, Врховни касациони суд усвојио на седници Грађанског одељења од 22.05.2018. године. Према том правном ставу, износ трошкова које банка обрачунава приликом одобравања кредита или који су познати на дан обрачуна и које банка обрачунава клијенту у току реализације кредита могу бити посебно исказани у уговору о кредиту као обавеза корисника кредита, било у процентуалном износу или у апсолутној вредности, али услов је да морају бити наведени у понуди банке тако јасно и недвосмислено да корисник кредита ниједног тренутка не буде доведен у заблуду о којим трошковима је реч и могу бити наплаћени кориснику кредита само једном. Тужена, иако је на њој био терет доказивања, није пружила доказе да је поступила у складу са наведеним правним ставом. Зато, ни у случају да је дозвољено одлучивање о ревизији тужене у смислу члана 404. ЗПП, не би дошло до другачијег одлучивања и повољнијег исхода спора за тужену.

Из наведног разлога нису испуњени услови да се у овој парници прихвати одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, па је на основу члана 404. ЗПП Врховни касациони суд одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. става 2. тачке 5) ЗПП, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужба је поднета 14.02.2018. године, а вредност предмета спора је износ од 17.078,87 динара. Побијана другостепена пресуда донета је 21.05.2019. године.

Чланом 468. ставом 1. ЗПП прописано је да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000,00 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Чланом 479. ставом 6. ЗПП прописано је да у поступцима у споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

Како се у конкретном случају ради о спору мале вредности, ревизија тужене није дозвољена, у смислу члана 479. става 6. ЗПП.

Имајући изложено у виду, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић