Врховни касациони суд је испитао побијану пресуду, у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ 72/11 ... 18/20), па је утврдио да ревизија тужиље није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. У ревизији се не указује посебно на остале битне повреде одредаба парничног поступка због којих се ревизија, у смислу члана 407. став 1. тачка 2. и тачка 3. ЗПП, може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, тужени ББ је од 30.12.1973. године био у браку са ДД, мајком тужених ВВ и ГГ. Живели су у стану у ..., с тим што је тужени ББ, због породичног посла, од 1992. године почео чешће да борави у ... .

Тужиља и тужени ББ су се упознали током 1992. године, када је тужиља из ... дошла на рад у ..., а у то време обоје су били у браку, с тим што су тужиљин супруг и двоје деце живели у ... . Заједница живота тужиље и туженог ББ успостављена је 1993. године, када се тужиља развела од свог супруга, с тим што у време заснивања заједнице живота са туженим ББ тужиља није поседовала никакву имовину. Брак туженог ББ и ДД је разведен пресудом Другог општинског суда у Београду П 5676/93 од 24.02.1994. године, а 01.08.1995. године закључен је брак између тужиље и туженог ББ.

Од заснивања ванбрачне заједнице, и по закључењу брака, они су живели у стамбеном објекту до улице, где и сада живе, а са њима је живео тужиљин син из првог брака, који је тада имао … година и ког су издржавали, с обзиром да није добијао издржавање од свог оца. Са њима је живео и тужени ВВ, који је 1993. године дошао код оца у ..., с тим што је повремено боравио и код мајке у ..., а у периоду децембар 1994. – децембар 1995. године био је на одслужењу војног рока. Тужени ГГ је живео са мајком у ..., где је похађао средњу школу. Од 1999. године са тужиљом и туженим ББ је живела и тужиљина ћерка, која је и до тада код њих боравила током лета, када је долазила из ... у ... . Тужиља је обављала све послове у домаћинству. Брак тужиље и туженог ББ је разведен током 2010. године, али заједница живота и даље постоји.

Породични посао производње и продаје производа од ... за домаћинство започела је сада пок. мајка туженог ББ, који је са њом радио почев од 1978. године, а своју радњу је основао 1987. године, да би се овом послу 80-тих година прикључио и ЂЂ, брат од тетке туженог ББ. У породични посао је била укључена и ДД, која је крајем 80-тих и почетком 90-тих година активно учествовала у процесу производње. Када се тужени ВВ преселио у ... отац га је укључио у посао производње ..., од 1993. године он је радио у радионици са оцем и стрицем, а био је и власник СТР ...“ ..., регистроване за трговину на мало мешовитом робом, у којој су, између осталог, продавани и производи из породичне радионице, а од 14.02.1997. године био је и власник СТР „... – ...“ из ..., која је регистрована за трговину на велико и мало производима од ... за домаћинство. Радионица је тада добро пословала и остваривани су значајни приходи, који су распоређивани од стране ББ, тако што су дељени између њега, ЂЂ и ВВ.

ЂЂ је 1996. године напустио породични посао и тада му је исплаћен ортачки удео, а туженом ББ су остале машине које су раније увезене на братовљеву царинску декларацију, које су продате и од оствариваних средстава су у јануару 1996. године купљене 4 машине за ..., које су предмет тужбеног захтева. Пре куповине ових машина тужени ББ је позајмио 15.000 ДМ од кумова, како би завршио неке послове пред Нову годину, а дуг је вратио већ након 15 дана, када је наплатио потраживања која је из пословања имао према трећим лицима.

Тужиља се током 1998. и 1999. године укључила у посао свог супруга, помагала му је радом у радњи, те превозила и продавала ... производе по целој Србији. У радњи туженог ББ је 1999. године почела да ради и тужиљина ћерка, а након што се овај пензионисао 2008. године, делатност производње и продаје производа од ... за домаћинство је наставио да обавља његов син ВВ.

Непокретности на парцели број .../... КО ... изграђене су од средстава стечених вишегодишњим пословањем породичне радионице. На наведеној парцели, која је била у сувласништву ББ и његове мајке, најпре је 1988. године изграђен стамбено-пословни објекат до улице, који је уговором о поклону Ов. .../... од 31.10.2008. године тужени ББ поклонио својим синовима ВВ и ГГ, и то по 1/3 дела непокретности коју је стекао деобом заједничке имовине са њиховом мајком и које су биле предмет поравнања од 12.10.1995. године које је закључено између ББ и ДД.

У време када се разговарало о подели заједничке имовине његових родитеља, тужени ВВ је одлучио да заснује ванбрачну заједницу са садашњом супругом, те је између његовог оца, мајке и баке постигнут договор да се у дворишном делу прошири радионица и изгради стамбени објекат за њега и његову породицу, што је и раније планирано, па је у складу са постигнутим договором, у продужетку стамбено- пословног објекта до улице изграђен и други стамбено-пословни објекат, који се састоји од приземља, спрата и поткровља. Изградња тог објекта је започета 1995. а завршена 1996. године, када је изграђена и гаража, с тим што су радови финансирани од средстава стечених радом радионице, која су годинама пре тога прикупљана. Изградњу овог објекта за туженог ВВ новчано је помагала и бака ЕЕ, као и ВВ мајка и деда по мајци, да би се по завршетку радова он уселио у стан у дворишном објекту у ком и сада живи са супругом и троје деце, док радионицу користи за обављање делатности, а гаражу као складиште.

На овако утврђено чињенично стање другостепени суд је правилно применио материјално право доносећи побијану пресуду, за коју је дао довољно разлога, коју у свему прихвата и Врховни касациони суд.

Правилно је другостепени суд закључио да спорне непокретности и покретне ствари – машине представљају имовину ББ, која је стечена породичним послом производње и продаје производа од ... за домаћинство пре него што је тужиља засновала ванбрачну заједницу са туженим ББ. Такође, правилно је другостепени суд закључио да су спорне непокретности изграђене за ВВ и његову породицу, и то у договору чланова породичне заједнице – његовог оца, мајке и баке. С обзиром да се тужиља тек касније, након изградње спорних непокретности радно ангажовала у радњи бившег супруга и на обављању послова превоза и продаје робе, те да је до тада обављала уобичајене послове у домаћинству, да је издржавала малолетног сина који је живео са њом и са туженим ВВ, а да тужени ВВ није био издржавано лице, правилан је закључак другостепеног суда да допринос тужиље није таквог обима да јој се може признати удео у праву својине на спорним непокретностима, као и на наведеним машинама. Зато је ревизија тужиље одбијена, као неоснована и одлучено као у ставу првом изреке.

На правилност побијане пресуде не утичу наводи ревизије којима се указује на допринос тужиље у изградњи спорних непокретности, с обзиром да се ти наводи односе на чињенично стање које је утврђено у поступку и на оцену исказа сведока, с обзиром да је другостепени суд правилно оценио исказе сведока и правилно и потпуно утврдио чињенично стање. Наводи ревизије који се односе на изградњу стамбено- пословног објекта до улице и на утврђење ништавости уговора о поклону те непокретности који је закључен између тужених немају утицаја на правилност побијане пресуде, с обзиром да је у погледу те непокретности и уговор о поклону донета пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж 1296/17 од 20.09.2017. године, против које је ревизија тужиље одбијена пресудом Врховног касационог суда Рев 74/2018 од 15.11.2018. године. .

Тужиља у ревизијском поступку није успела, па нема право на трошкове тог поступка које је тражила и определила, у смислу члана 153. и 154. ЗПП.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, на основу члана 414. став 1. и члана 165. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија

Божидар Вујичић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић