Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4506/2020
28.10.2020. година
Београд

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић, Бисерке Живановић, Зоране Делибашић и Божидара Вујичића, чланова већа, у ванпарничном предмету предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Слободан Миљаковић, адвокат из ..., против противника предлагача ББ и ВВ, обојица из ..., чији је заједнички пуномоћник Чедо Бојанић, адвокат из ..., ради уређења начина коришћења непокретности, одлучујући о ревизији противника предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гж 5104/20 од 06.05.2020. године, у седници од 28.10.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији противника предлагача, изјављеној против решења Вишег суда у Београду Гж 5104/20 од 06.05.2020. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија противника предлагача изјављена против решења Вишег суда у Београду Гж 5104/20 од 06.05.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Другог основног суда у Београду Р1. 147/18 од 22.10.2019. године, које је исправљено решењем тог суда под истим бројем од 27.01.2020. године ставом првим изреке уређен је начин коришћења заједничких непокретности предлагача и противника предлагача, и то катастарских парцела у листу непокретности .., .. и .. КО ..., на начин наведен изреком. Ставом другим изреке одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Решењем Вишег суда у Београду Гж 5104/20 од 06.05.2020. године, одбијена је као неоснована жалба противника предлагача и потврђено првостепено решење са решењем о исправци.

Против другостепеног решења, противници предлагача су поднели ревизију због погрешне примене материјалног права и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији противника предлагача као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ 72/11 ..... 87/18). Наиме, ревизијом се указује на погрешну примену материјалног права, односно члана 16. Закона о основама својинско-правних односа, али се не указује на законске разлоге за подношење посебне ревизије. Зато је одлучено као у ставу првом изреке.