Према стању у списима, правноснажним решењем Привредног суда у Зајечару Р4 Ст 1431/18 од 27.09.2018. године усвојен је приговор предлагача, овде тужиље за убрзање поступка, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Зајечару Ст 2/2010 над стечајним дужником АД „Борска банка“ Бор у стечају и наложено стечајном судији у наведеном предмету да у року од четири месеца предузме све радње ближе описане у ставу другом изреке наведеног решења а све у циљу бржег закључења стечајног поступка.

Налазећи да је решење којим се приговор усваја донето 27.09.2018. године, нижестепени судови су закључили да је рок од четири месеца за предузимање процесних радњи истекао 27.01.2019. године и да од тада тече рок за подношење тужбе за накнаду штете. Како је тужба поднета 30.01.2020. године, по протеку законског рока, нижестепени судови су одбацили тужбу као неблаговремену.

Становиште нижестепених судова није правилно.

Према члану 22. Закона о заштити права на суђење у разумном року, право на правично задовољење има странка чији је приговор усвојен а која није поднела жалбу, странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора и странка чија је жалба усвојена (став 1). Странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу и странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора стиче право на правично задовољење када истекне рок у ком је судија или јавни тужилац био дужан да предузме наложене процесне радње, а странка чија је жалба усвојена – када прими решење о усвајању жалбе (став 2). По члану 31. став 1. истог закона странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за накнаду имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење. Чланом 11. наведеног закона прописано је да у решењу којим се приговор усваја и утврђује повреда права на суђење у разумном року председник суда указује судији или јавном тужиоцу на разлоге због којих је повређено право странке и налаже судији процесне радње које делотворно убрзавају поступак (став 1). Истим решењем председник суда одређује и рок у коме је судија дужан да предузме наложене процесне радње, а који не може бити краћи од 15 дана нити дужи од четири месеца и примерен рок у коме га судија извештава о предузетим радњама (став 2).

Из цитираних законских одредби произлази да се право на правично задовољење стиче по истеку рока у коме је судија био дужан да предузме наложене процесне радње. Имајући у виду да је решењем Привредног суда у Зајечару Р4 Ст1 1431/18 од 27.09.2018. године усвојен приговор предлагача, овде тужиље и наложено поступајућем судији да у року од четири месеца предузме одговарајуће радње у наведеном предмету, било је неопходно, ради оцене благовремености поднете тужбе у овој парници, утврдити датум када је решење о усвојеном приговору достављено поступајућем судији, како би се утврдио временски протек од четири месеца у коме је судија био дужан да предузме наложене процесне радње, и тек по истеку тог датума оценити да ли је тужба поднета благовремено.

У конкретном случају решење Привредног суда у Зајечару Р4 Ст 1431/18 од 27.09.2018. године достављено је по правноснажности поступајућем судији 05.12.2018. године од када тече рок од четири месеца за предузимање процесних радњи. Тај рок је истекао 05.04.2019. године. Због тога се рок од годину дана за подношење тужбе ради накнаде имовинске штете у овом случају има рачунати од 06.04.2019. године. Имајући у виду да је тужиља поднела тужбу 30.01.2020. године, у законском року, нижестепена решења су укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновно суђење ради мериторног одлучивања о тужбеном захтеву.

На основу члана 416. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић