Према стању у списима, правноснажним решењем Привредног суда у Зајечару Р4 Ст 1494/2018 од 08.10.2018. године усвојен је приговор предлагача, овде тужиље, ради убрзања поступка, у стечајном поступку који се води пред Привредним судом у Зајечару под пословним бројем Ст 2/2010 над стечајним дужником АД „ББ“ ... у стечају и наложено стечајном судији у том предмету да у року од четири месеца предузме све радње ближе описане у ставу другом наведеног решења а све у циљу бржег закључења стечајног поступка. Тужбу у овој правној ствари тужиља је поднела препорученом пошиљком 12.02.2020. године.

Налазећи да је решење којим се приговор усваја донето 08.10.2018. године, нижестепени судови су закључили да је рок од четири месеца за предузимање процесних радњи истекао 09.02.2019. године и да од тада тече рок за подношење тужбе за накнаду штете. Како је тужба поднета 12.02.2020. године, по протеку законског рока, нижестепени судови су одбацили тужбу као неблаговремену.

Становиште нижестепених судова није правилно.

Према члану 22. Закона о заштити права на суђење у разумном року, право на правично задовољење има странка чији је приговор усвојен а која није поднела жалбу, странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора и странка чија је жалба усвојена (став 1). Странка чији је приговор усвојен, а која није поднела жалбу и странка чија је жалба одбијена уз потврђивање првостепеног решења о усвајању приговора стиче право на правично задовољење када истекне рок у ком је судија или јавни тужилац био дужан да предузме наложене процесне радње, а странка чија је жалба усвојена – када прими решење о усвајању жалбе (став 2). По члану 31. став 1. истог закона странка може да поднесе тужбу против Републике Србије за накнаду имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року, у року од једне године од дана када је стекла право на правично задовољење. Чланом 11. наведеног закона прописано је да у решењу којим се приговор усваја и утврђује повреда права на суђење у разумном року председник суда указује судији или јавном тужиоцу на разлоге због којих је повређено право странке и налаже судији процесне радње које делотворно убрзавају поступак (став 1). Истим решењем председник суда одређује и рок у коме је судија дужан да предузме наложене процесне радње, а који не може бити краћи од 15 дана нити дужи од четири месеца и примерен рок у коме га судија извештава о предузетим радњама (став 2).

Из цитираних законских одредби произлази да се право на правично задовољење стиче по истеку рока у коме је судија био дужан да предузме наложене процесне радње. Имајући у виду да је решењем Привредног суда у Зајечару Р4 Ст 1494/2018 од 08.10.2018. године усвојен приговор предлагача, овде тужиље и наложено поступајућем судији да у року од четири месеца предузме одговарајуће радње у наведеном предмету, било је неопходно, ради оцене благовремености поднете тужбе у овој парници, утврдити датум када је решење о усвојеном приговору достављено поступајућем судији, како би се утврдио временски протек од четири месеца у коме је судија био дужан да предузме наложене процесне радње и тек по истеку тог датума оценити да ли је тужба поднета благовремено у смислу члана 31. став 1. цитираног закона.

У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду примедбе из овог решења и донети нову одлуку.

На основу члана 416. став 2. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Слађана Накић Момировић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић