Рев 469/2024 3.19.1.25.1.4; 3.1.2.4.2

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 469/2024
26.02.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија Бранке Дражић, председника већа, Марине Милановић, Весне Мастиловић, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милош Манџукић, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., чији је пуномоћник Саша Милетић, адвокат из ..., ВВ из ..., ГГ из ..., ДД из ..., ЂЂ из ..., ЕЕ из ..., ЖЖ из ... и мал. ЗЗ из ..., чији је законски заступник ИИ, ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3250/2022 од 20.04.2023. године, у седници одржаној 26.02.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3250/2022 од 20.04.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 3250/2022 од 20.04.2023. године.

ОДБИЈА СЕ захтев туженог ББ за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Алексинцу П 1667/2021 од 30.05.2022. године ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се према туженима ДД и ГГ утврди да је ништаво и не производи правно дејство овлашћење Општинске управе Алексинац, Канцеларија „Суботинац“ Ов 16/2008 од 08.02.2008. године. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се према туженима ББ, ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и мал. ЗЗ, утврди да је ништав и да не производи правно дејство Уговор о купопродаји Ов 5843/09 од 03.12.2009. године, оверен пред Општинским судом у Алексинцу, а закључен између туженог ББ као купца и ВВ, ДД, ГГ, покојне ЈЈ и покојног КК из ... . Ставом трећим изреке тужилац је обавезан да туженом ББ накнади трошкове поступка од 244.950,00 динара, са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом четвртим изреке, у односу на тужене ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ, ЕЕ, ЖЖ и мал. ЗЗ, одређено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 3250/2022 од 20.04.2023. године одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Алексинцу П 1667/2021 од 30.05.2022. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужени ББ је поднео одговор на ревизију, захтевајућу накнаду трошкова за састав поднеска.

Испитујући дозвољеност ревизије тужиоца применом члана 404. став 2 Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 10/23), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови из става 1. истог члана да се дозволи одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Предмет тражене правне заштите је утврђење ништавости купопродајног уговора, овереног од стране суда и овлашћења за заступање, овереног од стране општинског органа управе. Судови су одлучили одбијањем тужбеног захтева, утврђујући да је тужени ББ као купац, закључио уговор о купопродаји непокретности са лицима која су у време закључења предметног уговора била уписана као сувласници непокретности у катастру непокретности, да је уговор закључен у писаној форми, оверен од стране суда и испуњен у целости, те је исти пуноважан. Применом одредбе члана 4. Закона о промету непокретности („Службени гласник РС“ бр.42/98 и 111/09), суд је утврдио да је пуноважно и овлашћење за заступање, оверено од стране општинског органа, с обзиром да наведена одредба закона прописује да уговор јесте правно ваљан ако је закључени у писаној форми, потписи нису оверени од стране суда, али је уговор извршен у целости или претежном делу, што јесте у конкретном случају, па се наведена одредба сходно може применити и на спорно овлашћење.

Тужилац наводима ревизије оспорава правилност утврђеног чињеничног стања, што не може бити разлог за изјављивање посебне ревизије, a уз ревизију није доставио нити се позвао на пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању судова у истој или битно сличној чињеничноправној ствари.

Имајући у виду да се ради о парници у којoj одлука о основаности тужбеног захтева зависи од утврђења чињеница у сваком конкретном случају, релевантних за примену материјалног права, а нема потребе за уједначавањем судске праксе, разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни за новим тумачењем права, Врховни суд налази да нису испуњени услови из члана 404. став 1. ЗПП, па је у складу с тим одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизија на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизије тужиоца није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 08.05.2018. године, а вредност предмета спора је 50.000,00 динара.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору са захтевом за неновчано потраживање у коме вредност предмета спора не прелази законом прописани имовински цензус за допуштеност ревизије по члану 403. став 3. ЗПП, то је Врховни суд нашао да изјављена ревизија није дозвољена.

Из тог разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Како трошкови одговора на ревизију нису били потребни туженом за вођење ове парнице, Врховни суд је применом члана 154. став 1. у вези члана 165. став 1. ЗПП одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић