Рев 4737/2020 3.19.1.25.1.3; дозвољеност ревизије

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4737/2020
19.11.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић и Данијеле Николић, чланова већа, у предмету против могућег учиниоца АА из ..., чији је пуномоћник Љубинка Кркљуш адвокат из ..., одлучујући о ревизији учиниоца АА изјављеној против решења Вишег суда у Новом Саду НПЖ 58/20 од 16.06.2020. године, на седници већа одржаној дана 19.11.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија учиниоца АА изјављена против решења Вишег суда у Новом Саду НПЖ 58/20 од 16.06.2020. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Новом Саду НП 507/2020 од 11.06.2020. године, по предлогу Основног јавног тужилаштва у Новом Саду НПТ бр. 643/20 од 11.06.2020. године и на основу члана 19. Закона о спречавању насиља у породици, усвојен је предлог за продужење хитне мере која је одређена Наредбом МУП ПУ Нови Сад број 11626/20-1-3 од 10.06.2020. године у трајању од 48 сати и наложено АА из ... да не контактира и не прилази жртви насиља ББ из ... . Продужење изречене мере почиње да тече од дана 12.06.2020. године у 16,29 часова и завршава се дана 12.07.2020. године у 16,29 часова.

Решењем Вишег суда у Новом Саду НПЖ 58/20 од 16.06.2020. године, одбијена је као неоснована жалба пуномоћника учиниоца АА, адвоката Љубинке Кркљуш, изјављена против решења Основног суда у Новом Саду, НП 507/20 од 11.06.2020. године и првостепено решење је потврђено.

Против решења другостепеног суда учинилац АА је преко пуномоћника изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. Закона о парничном поступку, погрешне примене материјалног права и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 1, 2. и 6. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11, 49/13 – одлука УС, 74/13, 55/14, 87/18 и 18/2020), па је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 403. став 2. тачка 1. ЗПП ревизија је увек дозвољена када је то посебним законом прописано.

Правила поступања у поступцима спречавања насиља у породици прописана су Законом о спречавању насиља у породици („Службени гласник РС“, бр. 94/16 од 24.11.2016. године – примењује се од 01.06.2017. године). Према члану 20. тог Закона, основни јавни тужилац и лице коме је изречена хитна мера могу против решења основног суда поднети жалбу вишем суду, у року од три дана од дана пријема решења, преко основног суда који је донео решење.

Закон о спречавању насиља у породици не предвиђа могућност изјављивања ревизије против правноснажног решења другостепеног суда о изреченој мери заштите од насиља у породици.

Чланом 20. став 6. Закона предвиђено је да се на поступак одлучивања о продужавању хитне мере сходно примењује закон којим се уређује парнични поступак, ако овим законом није другачије одређено.

Како се не ради о имовинско-правном спору у којем се дозвољеност ревизије цени према вредности предмета спора из члана 403. став 3. ЗПП, а Закон о спречавању насиља у породици не предвиђа ревизију као правни лек у поступку спречавања насиља у породици, Врховни касациони суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић