Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 1577/22 од 25.10.2022. године одбијене су као неосноване жалбе парничних странака и потврђена пресуда Основног суда у Куршумлији П 367/20 од 06.04.2022. године.

Против правоснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене матреријалног права са предлогом да се о њој одлучи као изузетно дозвољеном применом члана 404. ЗПП.

Тужени је доставио свој одговор на ревизију тужиље.

Врховни суд је нашао да је потребно да се о ревизији тужиље одлучи применом члана 404. ЗПП, јер су конкретном случају погрешном применом материјалног права нарушени интереси равноправности грађана, због чега је одлучено као у првом ставу изреке.

Испитујући побијану пресуду применом члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11...18/20), Врховни суд је нашао да је ревизија основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, после смрти свог оца ВВ тужиља и њена сестра ГГ наследиле су кп.бр. .. КО ... са по ½ идеалног дела, номинално по 4.987 м2. Усменим договором определиле су реални део који ће свака користити. Тужиљина сестра је свој сувласнички удео продала туженом, после чега су у Катастру непокретности формиране две кастастарске парцеле и то кп.бр. ..-власништво туженог и кп.бр. .. – власништво тужиље, свака са по 4.987 м2 површине. Увиђајем суда на лицу места и геодетским вештачењем утврђено је да од закључења купопродајног уговора солемнизованог пред јавним бележником Биљаном Илић из ... под бројем ОПУ ..-2016 дана 15.12.2016. године, тужени држи део тужиљине катастарске парцеле .. од 746м2, на којој површини је од јавног пута до своје катастарске парцеле формирао приступни пут површине 63м2. Приступ са главног асфалтног пута био је могућ.

Код овако утврђеног чињеничног стања нижестепени судови су оценили да нема места усвајању захтева истакнутог противтужбом поднетом дана 07.10.2020. године за утврђење тужениковог права својине одржајем на делу тужиљине кп.бр. .. у површини од 745м2, у мерама и границама утврђеним геодетским вештачењем, јер нису испуњени услови прописани чланом 28. у вези са чланом 72. Закона о основама својинско правних односа, па је противтужбени захтев одбијен као неоснован.

Тужбени захтев за утврђење престанка службености пролаза и будућег коришћења тужиљине катастарске парцеле од стране туженог одбијен је са образложењем да је због правне природе стварне службености и њене рестриктивности, захтев за њен престанак потребно определити у мерама и границама и правцем њеног пружања, што у конкретном случају није учињено, па није било основа за пружање тражене правне заштите тужиљи.

Врховни суд није прихватио становниште нижестепених судова, јер оно засновано на погрешној примени материјалног права.

Стварна службеност је право власника једне непокретности (повласно добро) да за потребе своје непокретности на одређени начин (пролазом пешице, прогоном стоке, путничким, теретним возилом или пољопривредним машинама) користи непокретност (послужно добро) у својини другог лица. Стварна службеност оптерећује непокретност, тако да се не везује за личност свог власника, због чега је промена титулара права својине без утицаја на постојање конституисане службености на непокретности – послужном добру. Због чињенице да представља право на туђој ствари, чланом 50. став 1. Закона о основама својинскоправних односа, службеност је дефинисана као право рестриктивне природе, што значи да се успоставља ако повласно добро није могуће користити на други начин (ако истом другачије није могуће приступити) и то у облику који најмање оптерећује послужно добро.

Према садржини постављеног тужбеног захтева тужиља тражи да тужени престане са коришћењем заузете површине од 746 м2 њене катастарске парцеле у пуном означеном обиму тако да, према становишту Врховног суда, тужбеним захтевом није било нужно определити трасу пута површине 63м2 која се преко заузетог дела простире. Код околности да обе катастарске парцеле – тужиљина и туженикова, имају непосредни приступ јавном путу, чињеница да тужени преко спорног дела тужиљине катастарске парцеле пролази, не значи да он тиме остварује на закону засновано право да се истим пуноправно и несметано користи.

Имајући у виду да обе катастарске парцеле имају директан приступ јавном путу и да је поуздано утврђено да је тужени од тужиљине сестре купио њену ½ идеалног дела раније јединствене кп.бр. .. КО ..., реалне површине купљеног дела од 4.987м2, а не већи обим, основан је захтев тужиље да тужени престане са коришћењем заузетог дела њене катастарске парцеле од 746м2 и да га убудуће не користи за пролаз до свог објекта и на било који дриги начин.

На основу изложеног, применом члана 416. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Како је тужиља успела у парници, применом члана 165. став 2. у вези са члановима 153. став 1, 154. и 163. став 1. и 2. ЗПП досуђен јој је трошак приступа адвоката на седам одржаних рочишта по 10.500,00 динара, за састав тужбе, одговора на противтужбу и једног образложеног поднеска по 16.500,00 динара и за састав жалбе и ревизије по 22.500,00 динара.

Председник већа-судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић