.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 4794/2021
22.09.2021. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Драгане Маринковић, Гордане Комненић, Татјане Матковић Стефановић и Татјане Миљуш, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Вулетић адвокат из ..., против тужене Републике Србије – Привредни суд у Суботици, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Суботици, ради накнаде материјалне штете, одлучујући о ревизији тужиље, изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гж рр 940/20 од 14.05.2021. године, у седници одржаној 22.09.2021. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гж рр 940/20 од 14.05.2021. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Суботици Гж рр 940/20 од 14.05.2021. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Суботици Прр1 773/19 од 23.06.2020. године, тужбени захтев је делимично усвојен и обавезана тужена да joj исплати на име имовинске штете по основу повреде права на суђење у разумном року износ од 1.192,27 динара, на име главног дуга, износ од 145,40 динара на име камате на главни дуг, обрачунате до 11.05.2009. године. У преосталом делу одбијен је тужбени захтев за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 145,40 динара, захтев за исплату законске затезне камате на досуђени износ од 1.192,27 динара почев од 11.05.2009. до исплате, као и захтев за исплату законске затезне камате на износ од 58.347,54 динара (део потраживања које је исплаћено) од 11.05.2009. године до дана правноснажности решења о главној деоби 30.08.2019. године. Обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка и одбијен захтев тужене за накнаду трошкова поступка.
Пресудом Вишег суда у Суботици Гж рр 940/20 од 14.05.2021.године, одбијена је жалба тужиље и жалба тужене и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим и трећим изреке, одбијени су захтеви тужиље и тужене за накнаду трошкова састава жалбе.
Против правноснажне пресуде донесене у другом степену у делу одлуке о камати, тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, на основу члана 404. Закона о парничном поступку.
Правноснажном пресудом одлучено је о накнади на име новчаног обештећења за имовинску штету која је тужиљи изазвана повредом права на суђење у разумном року. О овом праву тужиље, висини тражене накнаде и камати судови су одлучили уз примену материјалног права које је у складу са правним схватањем израженим кроз одлуке Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом као у овој правној ствари, а тиче се примене одредаба члана 85. и 93. Закона о стечају, па у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.
Такође, пресуде нижестепених судова не одступају од закључка Врховног касационог суда Спп. 6/2016 од 02.11.2018. године, допуњеног на седници Грађанског одељења од 27.09.2019. године, у погледу законске затезне камате на потраживања утврђена правноснажним пресудама против дужника – друштвених предузећа у стечају, која се обрачунава до дана отварања стечајног поступка.
Како на основу изнетог произилази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр.72/11, 55/14, 87/18 и 18/20), Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу који не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом члану 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.
Ревизијом тужиље побија се правноснажна одлука у делу којим је одлучено о камати на износ главног дуга, односно о периоду за који тужилац има право на ово потраживање.
Одредбом члана 28. Закона о парничном поступку прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева (став 1), да камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају се у обзир ако не чине главни захтев (став 2).
У конкретном случају, ревизија је изјављена против одлуке у делу којим је одлучено о камати на главни дуг (периоду за који тече камата), дакле против дела пресуде којим је одлучено о споредном тражењу тужиље које не чини њено главно потраживање, то је и ревизија тужиље недозвољена.
На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Звездана Лутовац,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
