Против правноснажног решења донетог у другом степену од 03.09.2021. године, учинилац АА је благовремено изјавила ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања.

Решењем Вишег суда у Шапцу Нпж 43/2021 од 14.09.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба учиниоца АА из ... и потврђено решење Основног суда у Шапцу Нп 488/21 од 08.09.2021. године, којим је одбачен предлог учиниоца АА из ... од 06.09.2021. за понављање поступка у предмету Основног суда у Шапцу Нп 488/21. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев учиниоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену од 14.09.2021. године, учинилац АА је благовремено изјавила ревизију и допуну ревизије, због битне повреде одредаба парничног поступка.

Решењем Вишег суда у Шапцу Нпж 54/2021 од 09.11.2021. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба учиниоца АА из ... и потврђено решење Основног суда у Шапцу Нп 488/21 од 21.10.2021. године, којим је одбачен предлог учиниоца АА из ... од 09.09.2021. године за понављање поступка у предмету Основног суда у Шапцу Нп 488/21. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев учиниоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену од 09.11.2021. године, учинилац АА је благовремено изјавила ревизију и допуну ревизије, због битне повреде одредаба парничног поступка.

Испитујући правилност побијаног решења Вишег суда у Шапцу Нпж 40/2021 од 03.09.2021. године, у ставу првом изреке, у смислу члана 408. у вези члана 420. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом нису учињене ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. ст. 1. и 2. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити.

Према стању у списима, учинилац АА је против решења Основног суда у Шапцу Нп 488/2021 од 14.08.2021. године (којим су према њој продужене хитне мере привременог удаљења из стана и забране да контактира и прилази жртви насиља ББ), а које је примила 16.08.2021. године, изјавила жалбу препорученом пошиљком предатом пошти 21.08.2021. године и допуну жалбе непосредно суду 23.08.2021. године, након истека рока од 3 дана од дана пријема решења, прописаног чланом 20. Закона о спречавању насиља у породици.

Код таквог стања ствари правилно је другостепени суд применом члана 389. став 1. ЗПП у вези члана 378. став 2. ЗПП оценио да су жалба и допуна жалбе учиниоца АА неблаговремене, због чега их је одбацио. За своју одлуку другостепени суд је дао јасне и образложене разлоге, па се наводима ревизије не доводи у сумњу правилност става првог изреке побијаног решења од 03.09.2021. године.

Из наведених разлога, Врховни суд је, применом члана 414. у вези члана 420. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије учиниоца АА изјављеној против решења Вишег суда у Шапцу Нпж 40/2021 од 03.09.2021. године, у ставовима другом и трећем изреке, у смислу члана 408. у вези члана 420. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Према члану 420. став 1. ЗПП странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан.

Одредбом члана 28. став 1. ЗПП је прописано да се, ако је, између осталог, за утврђивање права на изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима само вредност главног захтева, док се према ставу 2. истог члана не узимају у обзир, између осталог, трошкови поступка ако не чине главни захтев.

У конкретном случају ревизија је изјављена против решења којим је одбијен предлог за враћање у пређашње стање, којим се у смислу цитиране одредбе члана 420. став 1. ЗПП поступак правоснажно не окончава, као и против решења којим је одлучено о захтеву за накнаду трошкова жалбеног поступка, што у овој правној ствари не представља главни захтев већ споредно потраживање, па ревизија учиниоца АА у овом делу није дозвољена. Чињеница да је одлука о предлогу за враћање у пређашње стање побијаним другостепеним решењем преиначена, не утиче на дозвољеност ревизије, јер се дозвољеност ревизије не цени према одредби члана 13. Закона о изменама и допунама Закона о парничном поступку („Службени гласник Републике Србије“ број 55/14) односно новелираној одредби члана 403. став 2. тач. 2. ЗПП.

Из наведених разлога, на основу члана 413. у вези члана 420. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.

Испитујући побијана решења Вишег суда у Шапцу Нпж 43/2021 од 14.09.2021. године и Нпж 54/2021 од 09.11.2021. године, у смислу члана 408. у вези члана 420. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизије учиниоца АА нису основане.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а у поступку пред другостепеним судом нису учињене ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374. ст. 1. и 2. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити.

Према стању у списима, учинилац АА је 06.09.2021. године и 09.09.2021. године поднела предлоге за понављање поступка, с позивом на разлог прописан чланом 426. тачка 10. ЗПП, којом је прописано да се поступак који је правоснажно завршен може поновити ако странка сазна за нове чињенице или нађе или стекне могућност да употреби нове доказе на основу којих је за странку могла бити донета повољнија одлука да су те чињенице или докази били употребљени у ранијем поступку. Уз предлоге је као нове доказе доставила писане изјаве жртве насиља и других лица, које је претходно доставила уз жалбу и допуну жалбе против решења којим су према њој продужене хитне мере, а које су постојале и до момента доношења првостепеног решења.

Одлучујући о предлозима за понављање поступка, правилно су нижестепени судови предлоге за понављање поступка, применом члана 430. став 1. у вези члана 429. став 2. ЗПП одбацили као непотпуне, оценивши да се не ради о новим доказима и чињеницама које нису истицане у ранијем поступку и за које странка није знала до доношења правноснажне судске одлуке, а које су постојале у време трајања тог поступка и на основу којих је за учиниоца могла бити донета повољнија одлука да су ти докази били употребљени у ранијем поступку. За своје одлуке нижестепени судови су дали јасне и образложене разлоге, па се наводима ревизија не доводи у сумњу правилност побијаних решења од 14.09.2021. године и од 09.11.2021. године.

Из наведених разлога, Врховни суд је, применом члана 414. у вези члана 420. ЗПП, одлучио као у ставовима трећем и четвртом изрке.

Председник већа- судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић