Република Србија
ВРХОВНИ СУД СРБИЈЕ
Рев 492/08
28.02.2008. година
Београд

Врховни суд Србије у Београду, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Надежде Радевић, Звездане Лутовац, Биљане Драгојевић и Јасминке Станојевић, чланова већа, у правној ствари тужилаца АА и других, као наследника тужиље покојне ПП, чији је заједнички пуномоћник АБ, адвокат, против туженог ББ, чији је пуномоћник БА, адвокат, ради раскида уговора о доживотном издржавању, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против решења Окружног суда у Прокупљу Гж.бр.1731/07 од 11.12.2007. године, у седници одржаној 28.02.2008. године донео је

Р Е Ш Е Њ Е

Ревизија туженог изјављена против решења Окружног суда у Прокупљу Гж.бр.1731/07 од 11.12.2007. године ОДБИЈА СЕ као неоснована.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Општинског суда у Куршумлији П.бр.846/07 од 15.11.2007. године одбачена је ревизија туженог изјављена против пресуде Окружног суда у Прокупљу Гж.бр.961/07 од 23.10.2007. године.

Решењем Окружног суда у Прокупљу Гж.бр.1731/07 од 11.12.2007. године одбијена је жалба туженог као неоснована, а првостепено решење је потврђено.

Против правноснажног другостепеног решења тужени је изјавио благовремену и дозвољену ревизију због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао правилност побијаног решења на основу члана 399, у вези члана 412. ЗПП и утврдио да је ревизија неоснована.

У спроведеном поступку нема битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361. став 2. тачка 9. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према стању у списима, сада покојна ПП бивша из ___ поднела је тужбу у овој правној ствари ради раскида уговора о доживотном издржавању, који је, као прималац издржавања, закључила са туженим, као даваоцем издржавања, код Општинског суда у Куршумлији у предмету Р.бр.62/04 дана 28.05.2004. године. Пресудом Општинског суда у Куршумлији П.бр.501/06 од 31.10.2006. године тужбени захтев је усвојен, уговор о доживотном издржавању раскинут и тужени обавезан да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 11.150,00 динара. Против те пресуде тужени је изјавио жалбу 17.11.2006. године, а потом поднеском од 20.11.2006. године обавестио првостепени суд да је тужиља преминула 16.11.2006. године. Решењем Општинског суда у Куршумлији П.бр.501/06 од 07.02.2007. године поступак је прекинут због смрти тужиље. Новим решењем истог суда П.бр.846/07 од 08.05.2007. године поступак је настављен, након што су наследници тужиље, покојне ПП, преузели поступак. Потом је Окружни суд у Прокупљу донео пресуду Гж.бр.961/07 од 23.10.2007. године којом је жалбу туженог одбио као неосновану, а првостепену пресуду потврдио.

У тужби коју је покојна ПП поднела 08.05.2006. године, као вредност предмета спора означен је износ од 10.000,00 динара.

Код таквог чињеничног стања, правилно је становиште нижестепених судова да је ревизија туженог изјављена против пресуде Окружног суда у Прокупљу Гж.бр.961/07 од 23.10.2007. године недозвољена.

Спор о уговору о доживотном издржавању између примаоца издржавања и даваоца издржавања има карактер спора о праву на издржавање или о праву на укидање издржавања, у којем је ревизија увек дозвољена у смислу члана 394. став 4. тачка 1. ЗПП. Међутим, спор о уговору о доживотном издржавању који се води између правних следбеника примаоца издржавања и даваоца издржавања је имовинско-правни спор у коме је ревизија дозвољена под условом да вредност предмета спора прелази гранични износ прописан одредбом члана 394. ЗПП.

У овом случају, спор о уговору о доживотном издржавању између примаоца издржавања и даваоца издржавања, смрћу примаоца издржавања након доношења првостепене пресуде, а пре одлучивања о жалби туженог, и настављањем поступка од стране правних следбеника примаоца издржавања, прерастао је у имовинско-правни спор у којем се дозвољеност ревизије цени под условима из члана 394. став 3. ЗПП. Овом законском одредбом прописано је да ревизија није дозвољена о имовинско-правним споровима када се тужбени захтев не односи на потраживање у новцу, предају ствари или извршење неке друге чинидбе, ако вредност предмета спора не прелази 500.000,00 динара.

Како је вредност предмета спора означена износом од 10.000,00 динара, то ревизија туженог против пресуде Окружног суда у Прокупљу Гж.бр.961/07 од 23.10.2007. године није дозвољена.

С обзиром на изложено, неосновани су ревизијски наводи у којима се указује да су нижестепена решења о одбачају ревизије неправилна и незаконита.

На основу члана 405., у вези члана 412. став 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија,

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Мирјана Војводић

НН