Рев 510/2020 3.19.1.25.1

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 510/2020
05.11.2020. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд у већу састављеном од судија др Драгише Б. Слијепчевића, председника већа, Јасмине Стаменковић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Милош Бјелетић, адвокат у ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Маринко Ђорђевић, адвокат у ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7246/19 од 03.10.2019. године, у седници већа од 05.11.2020. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 7246/19 од 03.10.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П 16824/18 од 22.05.2019. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу исплати износ од укупно 75.000, евра са каматом ЕЦБ за евро на појединачне износе како је наведено у изреци од 29.03.2013. године до исплате, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате; ставом другим изреке одбијен је део тужбеног захтева да се обавеже тужени да тужиоцу исплати камату ЕЦБ за евро на износе и у периодима како је наведено у изреци, све у динарској противвредности по срењем курсу НБС на дан исплате; ставом трећим изреке одбијен је део тужбеног захтева у укупном износу од 55.055,00 евра са каматом ЕЦБ за евро на појединачне износе како је наведено у изреци; ставом четвртим изреке обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 453.425,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 7246/19 од 03.10.2019. године одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у првом и четвртом ставу изреке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужилац је благовремено поднео одговор на ревизију.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), Врховни касациони суд је установио да ревизија није основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. става 2. тачке 2) Закона о парничном поступку, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је власник ТП ВВ доо, које се бави продајом грађевинског материјала, а тужени је власник ГТП ГГ доо, које се бави градњом. Парничне странке пословно сарађују дуги низ година.

Према признаници од 06.01.2012. године коју су потписали тужилац, као зајмодавац, и тужени, као зајмопримац, тужени од 01.01.2012. године дугује тужиоцу износ од 130.055,00 евра у табеларно приказаним појединачним износима. Парничне странке су потписале признаницу као физичка лица, а признаницу је потписао и сведок ДД. Тужилац је туженом, независно од пословног односа њихових фирми, позајмио износе наведене у поменутој признаници: 06.02.2008. године износ од 40.000,00 евра, 11.02.2008. године износ од 15.000,00 евра, 13.06.2008. године износ од 10.000,00 евра, 20.08.2009. године износ од 9.000,00 евра и 24.06.2011. године износ од 1.000,00 евра.

ДОО „ЂЂ“, чији је оснивач ЕЕ, као зајмодавац, и ГТП ГГ доо, као зајмопримац, закључили су уговор о зајму у износу од 10.128.163,00 динара са роком враћања од 30 дана, без уговорене камате и других санкција за случај кашњења или неиспуњења обавезе враћања зајма. Уговор о зајму закључен је уз посредовање тужиоца и гаранцију тужиоца да ће зајам бити враћен. У време давања зајма, 28.06.2008. године, износ од 10.128.163,00 динара представљао је износ од 125.000,00 евра, а у време враћања зајма, 03.09.2009. године, представљао је износ од 108.445,00 евра. У признаници од 06.01.2012. године наведени су и износи чији је збир 55.055,00 евра који представљају наведену курсну разлику и камату.

Тужени није вратио тужиоцу зајам до подношења тужбе коју је примио 29.03.2013. године.

Према становишту нижестепених судова, парничне странке су потписале признаницу као физичка лица из чега следи да је уговор о зајму закључен између физичких лица, а не између ТП ВВ доо и ГТП ГГ доо. Потписивањем признанице тужени је потврдио постојање зајма, а за део износа наведеног у признаници од укупно 55.055,00 евра је на основу других изведених доказа утврђено да тужилац није позајмио туженом.

Нису основани ревизијски наводи којима се указује на погрешну примену материјалног права. Одредбама чланова 557-566. ЗОО, којима је регулисан зајам, није прописана обавезна писмена форма за закључење уговора о зајму. У таквој ситуацији признаница коју су потписале обе парничне странке је довољан доказ за постојање уговора о зајму и износа зајма који је наведен у признаници. Тужени има законску могућност (члан 231. став 3. ЗПП) да доказује чињенице којима оспорава и постојање уговора о зајму и износ зајма наведеног у признаници. За износ од 55.055,00 евра који је наведен у признаници је управо, на основу других изведених доказа, утврђено да није био предмет зајма између парничнних странака. Износ од 55.055,00 евра потиче из уговора о зајму закљученог између ДОО „ЂЂ“, као зајмодавца, и ГТП ГГ доо, као зајмопримца, којим није уговорена камата, ни друге санкције за случај кашњења или неиспуњења обавезе враћања зајма. У таквој чињеничној ситуацији правилно су нижестепени судови закључили да тужилац, као гарант наведеног уговора о зајму, није имао основа да у име туженог враћа ДОО „ЂЂ“ износ од 55.055,00 евра на име курсне разлике и камате. Достављањем признанице од 06.01.2012. године тужилац је доказао да је позајмио туженом преостали наведени износ од 75.000,00 евра. Тужени је имао законску могућност да докаже да ни преостали износ из признанице (75.000,00) није примио од тужиоца, што тужени није доказао. Сходно наведеном, нижестепеним пресудама су правилно примењене одредбе чланова 17. става 1, 262. става 1, 277, 557, 558 става 1. и 562. ЗОО.

Врховни касациони суд је, на основу члана 414. става 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа-судија

др Драгиша Б. Слијепчевић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић