Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 403. став 2. тачка 1. и члана 408. ЗПП у вези члана 208. Породичног закона, Врховни суд је нашао да ревизија туженог није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажном пресудом Основног суда у Ваљеву П2 50/15 од 10.03.2015. године, донетом у спору за развод брака тужиљиних родитеља, обавезан је тужени да плаћа издржавање тужиљи (рођеној ...2007. године) у износу од 10.000,00 динара месечно. Истом пресудом је у корист тужиље и њене мајке установљено право становања у кући туженог, које је трајало све до куповине стана (током 2017. године) из средстава кредита које тужиљина мајка још увек отплаћује у износу од 90 евра месечно. Тужиља је сада ученица средње ... школе и за њено издржавање је месечно неопходан износ од 53.000,00 динара. Њена мајка је у радном односу и остварује зараду у висини од око 67.000,00 динара месечно, и осим стана у којем живи са тужиљом нема у својини другу непокретну имовину. Тужени сада живи у другом браку и отац је троје малолетне деце старости 5, 7 и 9 година. Са супругом и децом живи у изнајмљеном стану за који плаћа закупнину од 220 евра месечно, у чије реновирање је уложио 100.000,00 динара. Он је оснивач и директор привредног друштва „... такси ...“, које располаже са 13 возила којима пружа услуге такси превоза и на међународним релацијама. Тужени и његова супруга, по исплатним листама, остварују месечну зараду у износу од 95.000,00 односно 92.000,00 динара. Тужени често путује и на друштвеним мрежама објављује фотографије са путовања у иностранство. Сувласник је ½ дела куће у ... и земљишта.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом материјалног права одлучили о тужиљином захтеву за измену раније донете одлуке о издржавању и повећању његове висине.

Одредбом члана 164. Породичног закона прописано је да се висина издржавања може смањити или повећати, ако се промене околности на основу којих је донета претходна одлука.

Одлука о висини обавезе туженог да издржава тужиљу, одређена правноснажном пресудом Основног суда у Ваљеву П2 50/15 од 10.03.2015. године, донета је на основу споразума странака у том спору. До подношења тужбе за измену те одлуке протекло је 9 година, у ком периоду су наступиле промењене околности које оправдавају потребу да се раније донета одлука о издржавању измени и повећа висина обавезе туженог. Тужиља је сада старијег узраста и ученица је средње школе, због чега су за задовољавање њених образовних, социјалних, културних и других потреба неопходна већа новчана средства, у чијем обезбеђивању тужени мора учествовати са већим износом од раније досуђеног.

Одредбом члана 160. став 1. Породичног закона прописано је да се издржавање одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања. Ставом 2. и 3. те одредбе предвиђене су околности од којих зависе потребе повериоца издржавања и могућности дужника издржавања, а ставом четвртим је минимална сума издржавања изједначена са накнадом за храњенике, односно за лица на породичном смештају коју периодично утврђује министарство надлежно за породичну заштиту, у складу са законом. Према члану 162. став 3. наведеног закона, ако је поверилац издржавања дете, висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ дужник издржавања.

Нижестепени судови су правилном применом наведених одредби утврдили да је за тужиљино издржавање, с обзиром на њен узраст и средину у којој живи, потребно 53.000,00 динара месечно (минимална сума издржавања, по објављеним подацима износи 46.476,00 динара). Правилно су оцењене и могућности туженог - дужника издржавања, и то не само на основу чињенице о висини његове зараде у предузећу чији је оснивач и директор, већ и на основу других чињеница. Околности у којима тужени живи, нарочисто честа путовања у иностранство која су пропраћена фотографијама објављеним на друштвеним мрежама, указују да је реч о особи вишег животног стандарда, који може бити обезбеђен само већим приходима од оних који су приказани обрачунским листама његове зараде. Приликом оцене могућности туженог да плаћа издржавање у износу од 30.000,00 динара месечно воћено је рачуна и о томе да је он отац троје малолетне деце, али и о томе да у њиховом издржавању учествује и мајка деце - супруга туженог, која по подацима из исплатних листа остварује приближно исту зараду као и тужени. Осим тога, како то правилно увиђа другостепени суд, сва деца туженог су малолетна и он је зато дужан да сваким дозвољеним радом обезбеђује средства за њихово издржавање.

Из наведених разлога, по оцени ревизијског суда, нису основани наводи туженог о погрешној примени материјалног права. Тужени у ревизији дословно понавља наводе жалбе које је другостепени суд имао у виду када је одлучивао о том правном леку. Због тога ревизијски суд, сагласно члану 414. став 2. ЗПП, неће детаљно образлагати пресуду којом одбија ревизију као неосновану.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић