Рев 5230/2021 3.1.4.9

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5230/2021
30.09.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Слађане Накић Момировић, председника већа, Марине Милановић и Добриле Страјина, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и мал. ББ, чији је законски заступник АА, чији је пуномоћник Биљана Коцан, адвокат из ..., против тужене ВВ из ..., чији је пуномоћник Оља Рађеновић, адвокат из ..., ради измене одлуке о вршењу родитељског права, одлучујући о ревизији тужене, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж2 86/21 од 03.03.2021. године, у седници одржаној 30.09.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДАЈУ СЕ пресуда Апелационог суда у Новом Саду Гж2 86/21 од 03.03.2021. године и пресуда Основног суда у Руми П2 406/19 од 10.11.2020. године и предмет враћа првостепеном суду на поновно одлучивање.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Руми П2 406/19 од 10.11.2020. године, ставом првим изреке, заједничко дете парничних странака мал. ББ рођена .... године у ..., поверено је оцу АА из ..., који ће самостално вршити родитељско право на адреси ... број ..., ... . Другим ставом изреке, обавезана је тужена да на име доприноса за издржавање мал. ћерке ББ плаћа 10.000,00 динара месечно, почев од 01.01.2020. године, па убудуће до 05. у месецу за текући месец, док за то буду постојали законски услови или се прилике не промене, уплатом на текући рачун тужиоца ближе наведен у овом ставу изреке, а доспеле, неплаћене рате одједном. Трећим ставом изреке, лични односи измеђи мал. ББ и мајке ВВ одвијаће се на начин ближе наведен у овом ставу изреке, и одлучено да се мења пресуда Основног суда у Руми П2 5/18 од 07.06.2019. године у делу којим је одлучено о вршењу родитељског права, обавези и висини издржавања мал. ББ и начину одржавања личних односа са родитељем коме није поверена, а у преосталом делу наведена пресуда остала је неизмењена. Четвртим ставом изреке, обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове поступка у износу од 1.900,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде, до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж2 86/21 од 03.03.2021. године, првим ставом изреке жалба тужене је одбијена, а првостепена пресуда потврђена. Другим ставом изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао побијану одлуку применом члана 408. Закона о парничном поступку ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11, 18/20) и утврдио да је ревизија тужене основана.

Према утврђеном чињеничном стању, мал. ББ рођена је ... године у ванбрачној заједници тужиоца и тужене. Тужилац и тужена, имају и заједничког сина ГГ рођеног ... године, који је пунолетан и живи код тужиоца у ... . Ванбрачна заједница странака је престала у току 2017. године, тужена се одселила у ..., а децу је оставила у породичном домаћинству тужиоца. Правноснажном пресудом Основног суда у Руми П2 5/18 од 07.06.2019. године, мал. ББ је поверена мајци, овде туженој на самостално вршење родитељског права и тужилац обавезан да на име издржавања мал.детета месчно плаћа 10.000,00 динара. Мал. ББ је у време доношења наведене пресуде живела код мајке и мајчиног ванбрачног партнера у ..., похађала је ... разред основне школе. Мал.тужиља је одбијала контакт са оцем због међусобних несугласица, поводом чега је у току 2018. године поднела кривичну пријаву против оца због физичког насиља према њој, који поступак је у току. Мал. ББ је почетком октобра 2019. године, након свађе са мајком која ју је избацила из куће и интервенције полицијских службеника, прешла да живи у домаћинство оца у ... и изразила жељу да тамо остане. У ... је завршила друго полугодиште основне школе и на јесен 2020. године уписала је ... у ... . У току поступка није успостављен однос између мал. ћерке и мајке. Према налазу и мишљењу Центра за социјални рад у Иригу, ниједан од родитеља није усмеравао децу да успоставе близак и топао однос са другим родитељем након престанка заједнице, тужилац је попустљив као родитељ, деци допушта значајну слободу, не сарађује са органом старатељства, као ни син странака, и колективно одбацују тужену, чему се сада придружује и мал. тужиља. Полазећи од исказане жеље мал.детета да живи код оца, мишљење органа старатељства је, а имајући у виду узраст мал.тужиље, да се та њена жеља уважи. Центар за социјални рад у Инђији је закључио да мајка има општу родитељску подобност, али се сагласила да буде поверена оцу јер је у узрасту када може самостално да одлучи са којим родитељем жели да живи и како ће одржавати односе са родитељем с којим не живи. Тужилац живи са децом на свом имању у ..., обрађује пољопривреедно земљиште и остварује мимималну зараду. Тужена је 2020. године проглашена технолошким вишком и остварује новчану накнаду за незапослене у износу од 20.302,00 динара, није се интересовала за даље школовање мал. ћерке након што је дете прешло код оца, осим што је у једном наврату разговарала са разредним старешином. Мал. ББ има уобичајене потребе које се односе на набавку уџбеника и школског прибора, а минимална сума издржавања у време пресуђења износила је 27.155,00 динара.

По оцени Врховног касационог суда, побијана пресуда је заснована на битним повредама одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. Закона о парничном поступку, а у вези члана 79. став 1. ЗПП у вези са чланом 265. Породичног закона, што је било од утицаја на доношење законите и правилне пресуде. Такође, побијана одлука је заснована и на погрешној примени материјалног права услед чега чињенично стање није у потпуности утврђено.

По оцени Врховног касационог суда, основани су ревизијски наводи да у конкретном случају постоје неправилности у заступању мал.тужиље, имајући у виду процесну ситуацију у којој су малолетно дете и њен законски заступник у супротстављеним процесним улогама тужиље и тужене, као и околност да је мал.тужиља у овој парници заступана од стране оца, који није њен законски заступник. Осим тога, утврђено је да је мал.тужиља у току 2018. године против оца поднела кривичну пријаву због насиља у породици, који поступак је у току.

Наиме, садржину родитељског права, између осталог, чини и право и дужност заступања детета у свим правним пословима и поступцима изван граница пословне и процесне способности детета (чл. 68. ст 2. и 72. ПЗ). Родитељи заједнички и споразумно врше родитељско право када воде заједнички живот, као и на основу споразума о заједничком вршењу родитељског права. Међутим, када је вршење родитељског права судском одлуком поверено једном од родитеља, родитељ који самостално врши родитељско право сам заступа дете, као његов законски заступник. У овом случају, тужена је правноснажном судском одлуком одређена за родитеља који самостално врши родитељско право, што подразумева и овлашћење тужене да заступа мал.тужиљу у поступцима пред надлежним државним органима и приликом закључења правних послова. Изузетно, уколико између детета и његовог законског заступника постоје супротни интереси, дете по чл. 265 ст. 1. Породичног закона заступа колизијски старатељ. У овом случају, тужбу је у име мал. тужиље поднео отац као родитељ који не врши родитељско право, против мајке која је уједно и законска заступница мал. тужиље, са захтевом да се у овој парници измени одлука о вршењу родитељског права и мал.тужиља повери оцу на самостално вршење родитељског права и мајка обавеже да доприноси издржавању мал. тужиље. Мал.тужиља је у току 2018. године против оца поднела кривичну пријаву због насиља у породици, који поступак је у току.

Нижестепени судови су, имајући у виду наведено, пропустили да оцене да ли је мал.дете, као странка у овој парници заступано на одговарајући начин, односно да ли је отац био овлашћен да поднесе тужбу и заступа мал.тужиљу у парници против родитеља – мајке, која је уједно и законски заступник мал.детета, или је мал.тужиљи у конкретном случају било нужно поставити колизијског старатеља, а све имајући у виду да се ова парница води у интересу малолетног детета. Осим тога, нижестепени судови су пропустили да цене чињеницу да је мал.тужиља у току 2018. године против оца, поднела кривичну пријаву због насиља у породици (који поступак је у току) и значај наведеног за доношење правилне и законите одлуке у погледу измене одлуке о вршењу родитељског права.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите и најбољи интерес малолетног детета, а посебно да је као тужиља у овој парници означена и мал. ББ, произилази да одлука о вршењу родитељског права у односу на оба тужиоца мора да се донесе на једнак начин у односу на оба тужиоца на основу члана 210. ЗПП. Следом наведеног, нижестепене одлуке су морале бити укинуте и у односу на тужиоца АА.

У поновном поступку првостепени суд ће отклонити указане неправилности и донету правилну и на закону засновану одлуку.

Са изнетих разлога одлучено је као у изреци решења на основу члана члана 415. став 1. и члана 416. став 2. Закона о парничном поступку. Укинута је и одлука о трошковима поступка јер зависи од исхода главне ствари.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић