Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Божидара Вујичића, председника већа, Весне Субић и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Славица Зорић, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ..., које заступа привремени заступник Љиљана Сужњевић, адвокат из ... и туженог ДД из ..., чији је пуномоћник Стева Зечевић, адвокат из ..., ради утврђења, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 585/2019 од 18.04.2019. године, у седници одржаној 23.09.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ предлог Апелационог суда у Београду за одлучивање о ревизији тужиоца, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 585/2019 од 18.04.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду П 662/2013 од 10.09.2018. године, која је исправљена решењем истог суда П 662/2013 од 09.11.2018. године, одбијен је, као неоснован, тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је на основу одржаја стекао право својине на породичној стамбеној згради и кат.парц. .../... КО ..., у површини од 125м2, на којој је иста изграђена, што су тужени дужни трпети и признати. Обавезан је тужилац да туженом ДД накнади трошкове поступка у износу од 466.500,00 динара, са законском затезном камамтом од 10.09.2018. године до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 585/2019 од 18.04.2019. године, одбијена је, као неоснована, жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, ради уједначавања судске праксе (члан 395. ЗПП).

Апелациони суд у Београду је решењем Р3 36/2019 од 17.10.2019. године предложио Врховном касационом суду одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној, применом члана 395. ЗПП.

У конкретном случају, ревизијом се побија правноснажна пресуда у делу одлуке о трошковима поступка уз примену одредаба закона који регулишу право странке на накнаду трошкова и њихову висину, која не одступа од судске праксе по овом питању. Врховни касациони суд није везан предлогом Апелационог суда, па имајући ово у виду, налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 395. ЗПП („Службени гласник РС“ број 125/04 и 111/09), за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Одлучујући о дозвољености ревизије применом члана 401. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да је недозвољена.

Ревизијом тужиоца побија се другостепена пресуда у делу одлуке о трошковима поступка. Одредбом члана 412. став 1. ЗПП, прописано је да се ревизија може изјавити и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно завршен, али применом става 2. истог члана, ревизија против решења није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде, што значи да је условљена граничном вредношћу за изјављивање ревизије, прописаном чланом 394. став 2. ЗПП.

Када је за изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, на основу члана 29. став 1. ЗПП, узима се само вредност главног дуга, док се према ставу 2. истог члана, камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и парнични трошкови не узимају у обзир ако не чине главни дуг.

Имајући ово у виду, као и да је у конкретном случају ревизија изјављена против другостепеног решења којим је одлучено о споредном тражењу тужиоца, које не чини његово главно потраживање, то је и ревизија недозвољена.

На основу члана 404. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Божидар Вујичић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић