Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5297/2023
04.05.2023. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Бранка Станића, председника већа, Татјане Миљуш, Татјане Матковић Стефановић, Мирјане Андријашевић и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужиоца ЈКП „Водоканал“ Сомбор, чији је пуномоћник Срђан Лакић, адвокат у ..., против туженог АА из ..., одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Сомбору Гж 724/2022 од 22.09.2022. године, у седници већа одржаној дана 04. маја 2023. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца изјављеној против решења Вишег суда у Сомбору Гж 724/2022 од 22.09.2022. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ ревизија тужиоца изјављена против решења Вишег суда у Сомбору Гж 724/2022 од 22.09.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Сомбору Пл. 141/21 од 11.02.2022. године, одбачена је тужба са предлогом за издавање платног налога тужиоца од 30.09.2021. године.

Решењем Вишег суда у Сомбору Гж 724/2022 од 22.09.2022. године, одбијена је жалба тужиоца и потврђено наведено првостепено решење, те је одбијен захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажног другостепеног решења тужилац је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због битне повреде одредаба парничног поступка, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20, у даљем тексту ЗПП), Врховни касациони суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Наиме, правноснажним решењем применом члана 455. став 4. у вези члана 101. став 5. ЗПП одбачена је тужба услед недостатка правног интереса за издавање платног налога, у ситуацији када на основу веродостојне исправе тужилац може да тражи извршење у складу са законом којим се уређује извршење и обезбеђење, односно да наплату потраживања оствари у извршном поступку преко јавног извршитеља. Постојање правног интереса у сваком конкретном случају оцењује суд према околностима случаја. Врховни касациони суд налази да из навода ревизије тужиоца не произилази да постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, не постоји ни потреба новог тумачења права, као ни потреба за уједначавањем судске пракса, имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите и разлоге за одбачај тужбе. Судови су у конкретним околностима донели одлуку у складу са правним ставом, усвојеним на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаним 25.06.2019. године, према коме не постоји правни интерес вршиоца комуналних делатности да ради наплате извршених услуга против корисника комуналних услуга у парничном поступку тражи издавање платног налога, па такве тужбе парнични суд треба да одбаци.

Због наведених разлога одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 2. и 6. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан док је ставом 2. истог члана закона прописано да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде. Ставом 6. истог члана прописано је да у поступку поводом ревизије против решења сходно се примењују одредбе овог закона о ревизији против пресуде. Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 30.09.2021. године, ради исплате дуга, а вредност предмета спора означена је на 7.265,95 динара.

Имајући у виду да је у овом случају побијаним другостепеним решењем одбијена као неоснована жалба и потврђено првостепено решење којим је тужба одбачена и поступак правноснажно окончан у спору мале вредности, то ревизија тужиоца није дозвољена, јер не би била дозвољена ни против правноснажне пресуде (члан 420. став 2. ЗПП).

На основу члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.