
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5343/2019
19.02.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Гордане Комненић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Зехлија Куртовић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Ужицу, ради накнаде, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 328/19 од 06.06.2019. године, у седници одржаној 19.02.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 328/19 од 06.06. 2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Сјеници П 81/17 од 16.11.2018. године, одбијен је тужбени захтев да се обавеже тужени да тужиљи на име накнаде штете исплати износ од 41.150,50 динара, са законском затезном каматом, како је изреком наведено. Одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.
Пресудом Вишег суда у Новом Пазару Гж 328/19 од 06.06.2019. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда, у односу на главни тужбени захтев. Укинута је и одлука о трошковима поступка, и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.
Против пресуде донете у другом степену, у правноснажном делу, тужиља је благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. став 1. и 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 87/17), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија), а о дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.
Врховни касациони суд је оценио да у конкретном случају нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној, у смислу члана 404. став 1. ЗПП, јер нема разлога који указују на потребу уједначавања судске праксе или новог тумачења права, као ни потребу разматрања правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана. У погледу ове врсте спора судска пракса ревизијског суда је уједначена. Поред наведеног, тужиља није уз ревизију доставила и одлуке из којих би произлазило да постоји различита судска пракса у идентичној чињеничној и правној ситуацији.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. ЗПП, Врховни касациони суд је оценио да ревизија није дозвољена, јер је изјављена против пресуде против које се по закону не може поднети.
Према одредби члана 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради накнаде штете поднета је 23.02.2017. године, а побијаном одлуком је одлучено о висини накнаде штете у укупном износу од 41.150,50 динара, колико износи и вредност предмета спора која се ревизијом побија.
Имајући у виду да је предметни спор имовинско-правне природе у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Из наведених разлога, применом чланова 404. став 2. и 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци.
Председник већа - судија
Јасминка Станојевић,с.р.
За тачност отправка
управитељ писарнице
Марина Антонић