
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5350/2018
03.06.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић, Бисерке Живановић, др Илије Зиндовића и Зоране Делибашић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., као правног следбеника иза пок. ББ, бив. из ..., чији је пуномоћник Ксенија Булатовић, адвокат из ..., против тужене ВВ из ..., чији је пуномоћник Мирослав Васић, адвокат из ..., ради ништавости уговора и утврђења, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4769/18 од 04.07.2018. године, у седници одржаној 03.06.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 4769/18 од 04.07.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П 6347/17 од 13.02.2018. године, одбијено је преиначење тужбе у односу на утврђење права својине по основу заједничког стицања у брачној заједници на к.п. бр. .. КО ... . Одбијени су тужбени захтеви и то ради утврђења да је ништав уговор о поклону, оверен 09.03.2009. године, закључен између поклонодавца ГГ и поклонопримца ДД, ради утврђења права својине по основу заједничког стицања ББ у брачној заједници на 1/2 идеалног дела непокретности наведених у изреци, те да тужена призна и трпи упис права својине у корист тужиље, како је изреком наведено. Обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове поступка у износу од 124.500,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 4769/18 од 04.07.2018. године, одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда. Одбијен је захтев тужиље за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, сагласно члану 404. Закона о парничном поступку.
Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП (''Службени гласник РС'' 72/11, 55/14, 78/18), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је птребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
По оцени Врховног касационог суда, у конкретном случају нису испуњени услови за примену института изузетно дозвољене ревизије из члана 404. ЗПП. Не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, односно за новим тумачењем права. Одлуке нижестепених судова засноване су на примени одговарајућих одредаба материјалног права, а правилна примена права у споровима са захтевом као у овом случају зависи од конкретно утврђеног чињеничног стања, због чега је и одлучено као у ставу првом изреке, применом члана 404. став 2. ЗПП.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија недозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
У тужби ради утврђења поднетој суду 02.04.2012. године означена је вредност предмета спора у износу од 500.000,00 динара, колико износи и вредност предмета спора коју је првостепени суд означио у уводу пресуде.
Имајући у виду да се ради о имовинско-правном спору, који се односи на утврђење, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000 евра према средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то је Врховни касациони суд нашао да је ревизија недозвољена.
На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Јасминка Станојевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић