Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 5352/2024
16.10.2024. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиљe АА из ..., Oпштина ... чији је пуномоћник Биљана Поповић адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Милош Стевић адвокат из ..., ради издржавања, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 107/23 од 05.10.2023. године, у седници одржаној 16.10.2024. године, донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснована, ревизија тужиље изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 107/23 од 05.10.2023. године

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Петровцу на Млави П2 42/22 од 27.01.2023. године обавезана је тужена да на име свог доприноса за издржавање своје ћерке, тужиље плаћа по 150,00 евра месечно почев од дана подношења тужбе 13.06.2019. године па убудуће све док за то постоје законски разлози и то сваког месеца од 1. до 5. у месецу за текући месец на руке тужиљи или поштанском уплатницом на име тужиље, а доспеле и неплаћене обавезе издржавања ће бити у обавези да плати одједном у року од 15 дана по достављању пресуде, а за више тражено од досуђеног на име доприноса за издржавање тужиље и то од досуђеног износа од 150,00 евра па до износа од 200,00 евра тужбени захтев тужиље је одбијен као неоснован и одлучено да свака странка сноси своје трошкове.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж2 107/23 од 05.10.2023. године укинута је првостепена пресуда и одбијен тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавеже тужена да на име свог доприноса за издржавање ћерке, тужиље плаћа по 200,00 евра месечно почев од дана подношења тужбе 13.06.2019. године па убудуће све док за то постоје законски разлози и то сваког месеца од 1. до 5. у месецу за текући месец на руке тужиљи или поштанском уплатницом на име тужиље и да доспеле и 2 неплаћене обавезе издржавања плати одједном у року од 15 дана по достављању пресуде и одлучено да свака странка сноси своје трошкове.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду у смислу члана 408. у вези члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23), у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ бр. 10/23) па је оценио да ревизија тужиље није основана.

У проведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према чињеничном стању утврђеном пред другостепеним судом, тужиља је рођена ...2004. године и једино је заједничко дете тужене мајке и сведока ВВ, оца коме је, након развода брака њених родитеља, а до свог пунолетства била поверена на самостално вршење родитељског права. Живи у заједници са оцем и његовом мајком у селу ..., тужена живи у Швајцарској у заједници са својом мајком, а у ... имају кућу. Тужена је инвалид и прима инвалидску пензију у износу од 1.934,00 CHF, као и накнаду од 50,00 CHF на име рада које обавља на пословима вешераја и у кухињи и 200,00 CHF месечно на име трошкова за храну, пиће, лекове и здравствено осигурање. Са мајком живи у истом стану за који плаћају закупнину од 800,00 CHF месечно. Домаћинство тужиљиног оца поседује око 5 ха земље од чега се обрађује око 2 ха, остварује приходе од продаје млека у износу од око 10.000,00 динара, а такође се издржавају и од пољопривредне пензије тужиљине бабе по оцу у износу од 20.000,00 динара. Отац доприноси издржавању од прихода од допунског рада као, и трошећи уштеђевину од ранијег рада у иностранству.

Тужиља је завршила средњу школу и наставила школовање на ... факултету у ... као самофинансирајући студент. Тужиља је као малолетно дете поред дечијег додатка који је примала у Србији примала и дечији додатак из иностранства у износу од 774,00 CHF који износ је саставни део примања тужене мајке као осигураника Швајцарске конфедерације и био је исплаћиван туженој, а од 01.02.2019. године на захтев законског заступника тужиље оца износ дечијег додатка се исплаћивао на његов текући рачун, а након пунолетства тужиља дечији додатак прима на свој текући рачун. Месечне потребе тужиље износе око 300,00 евра.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања другостепени суд је закључио да се месечне потребе тужиље за период за који се потражује издржавање почев од подношења тужбе 13.06.2019. године задовољавају из тужиљиних сталних прихода, дечијег додатка оствареног из осигурања тужене које прима у износима од 700,00 – 800,00 CHF месечно и да стога тужена није у обавези да додатним износима доприноси издржавању тужиље због чега је преиначио првостепену пресуду и одбио захтев тужиље за обавезивање тужене мајке да доприноси њеном издржавању.

По оцени Врховног суда правно становиште другостепеног суда је правилно.