.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5374/2019
22.01.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Бисерке Живановић, Споменке Зарић, Бранислава Босиљковића и Божидара Вујичића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марија Јоксовић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Високи савет судства, Привредни суд у Сомбору, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Сомбору, ради новчаног обештећења у поступку за заштиту права на суђење у разумном року, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гжрр 289/19 од 25.07.2019. године, у седници одржаној 22.01.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужиоца, као о изузетно дозвољеној. ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гжрр 289/19 од 25.07.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Сомбору Прр 313/18 од 13.03.2019. године, делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца и обавезана тужена да му на име новчаног обештећења због повреде права на суђење у разумном року исплати износ од 400 евра у динарској противвредности на дан исплате, према средњем курсу НБС са законском затезном каматом од 13.03.2019. године до исплате. Преко досуђеног износа па до траженог износа од 3.000 евра у динарској противвредности на дан исплате, како је изреком наведено, тужбени захтев тужиоца је одбијен. Обавезана је тужена да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 27.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Виши суд у Сомбору је пресудом Гжрр 289/19 од 25.07.2019. године, одбио жалбу тужиоца и жалбу тужене и потврдио првостепену пресуду у одбијајућем делу одлуке о главној ствари и делу одлуке о трошковима поступка. Одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.
Против правноснажне – другостепене пресуде тужилац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, с тим што је предложила да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, у складу са одредбом члана 404. Закона о парничном поступку.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 55/14, 78/18), прописано је да посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда, потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни касациони суд цени у већу од пет судија.
У конкретном случају о ревизији није могуће одлучивати као о изузетно дозвољеној. Побијана одлука донета је уз примену одговарајућих одредаба Закона о заштити права на суђење у разумном року, који се примењује у овој врсти поступка. Без значаја је указивање у ревизији на другачије одлуке судова у овој врсти поступка, јер треба имати у виду да евентуално постојање другачије одлуке не би нужно указивало и на другачији правни став, јер правилна примена материјалног права у поступцима за заштиту права на суђење у разумном року, зависи од утврђеног чињеничног стања.
Сходно изнетом, Врховни касациони суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, јер из напред изнетог произлази да у овом предмету није потребно одлучивати о ревизији ради новог тумачења права, ради разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни ради уједначавања судске праксе, па је одлучено као у ставу првом изреке, на основу члана 404. став 2. наведеног закона.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2., у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, те у вези са чланом 27. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року (''Службени гласник РС'' бр. 40/15), Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена, па је одлучио као у ставу првом изреке.
Законом о заштити права на суђење у разумном року, у члану 27., прописано је да независно од врсте и висине тужбеног захтева, у поступку пред судом сходно се примењују одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак (став 1.) ревизија није дозвољена (став 3.).
Имајући у виду да у поступку по захтеву за правично задовољење није прописана могућност изјављивања ревизије, сагласно члану 27. став 3. Закона о заштити права на суђење у разумном року, а недозвољена је и сагласно члану 479.став 6. ЗПП, у вези са чланом 27. став 1. Закона о заштити права на суђење у разумном року, због чега је Врховни касациони суд одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Јасминка Станојевић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
