
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5509/2019
16.01.2020. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Браниславе Апостоловић, председника већа, Бранислава Босиљковића, Бисерке Живановић, Божидара Вујичића и др Илије Зиндовића, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Марица Радовановић адвокат из ..., против тужене Републике Србије - Министарство унутрашњих послова - Сектор за ванредне ситуације, коју заступа Државно правобранилаштво са седиштем у Београду, ради накнаде материјалне штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2269/19 од 04.09.2019. године, у седници већа одржаној дана 16.01.2020. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2269/19 од 04.09.2019. године - одлуке садржане у првом ставу изреке.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж 2269/19 од 04.09.2019. године - одлуке садржане у првом ставу изреке.
ОДБИЈА СЕ захтев тужене за накнаду трошкова поступка по ревизији.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж 2269/19 од 04.09.2019. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П 7202/18 од 04.12.2018. године у делу става првог изреке којим је обавезана тужена Република Србија - Министарство унутрашњих послова - Сектор за ванредне ситуације да на име накнаде материјалне штете исплати тужиоцу износ од 970.200,00 динара са законском затезном каматом од 04.12.2018. године до исплате, као и у ставу трећем изреке. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда Првог основног суда у Београду П 7202/18 од 04.12.2018. године у преосталом делу става првог изреке, тако што је одбијен тужбени захтев у делу којим је тужилац тражио да се обавеже тужена на исплату законске затезне камате на износ од 970.200,00 динара почев од 04.05.2018. године до 04.12.2018. године. Ставом трећим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П 7202/18 од 04.12.2018. године у другом ставу изреке којим је одбијен тужбени захтев за исплату законске затезне камате на износ од 970.200,00 динара почев од 14.05.2015. године до 04.05.2018. године. Ставом четвртим изреке, одбијени су захтеви тужиоца и тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену - одлуке садржане у првом ставу изреке, тужена је, на основу члана 404. Закона о парничном поступку (ЗПП), благовремено изјавила ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Према наведеној одредби, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни касациони суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење прав (посебна ревизија).
Правноснажном пресудом одлучено је о одговорности тужене за материјалну штету на засадима воћа тужиоца, проузроковане елементарном непогодом (градом) која није спречена дејством противградне заштите, и њеној обавези да насталу штету надокнади.
По оцени Врховног касационог суда, у овом спору не постоје законски разлози за одлучивање о посебној ревизији тужене. О одговорности тужене одлучено је на основу члана 172. став 1. Закона о облигационим односима у вези са одредбама Закона о ванредним ситуацијама („Службени гласник Републике Србије“, број 111/09 ... 93/12) којима је прописана дужност тужене да обезбеди изградњу јединственог система заштите и спасавања, односно члана 11. Закона о министарствима („Службени гласник Републике Србије“, број 44/14) по којем Министарство унутрашњих послова обавља послове државне управе који се односи на противградну заштиту.
Из наведених разлога, ни пресуда Апелационог суда у Београду Гж 3666/17 од 27.07.2017. године, на коју се тужени позива у ревизији, не оправдава одлучивање о посебној ревизији ради уједначавања судске праксе. Наиме, и у случају да је јединица локалне самоуправе дужна да поступа у складу са чланом 20. тачка 8. Закона о локалној самоуправи, то не би искључило одговорност и обавезу тужене као солидарног дужника, у смислу члана 206. Закона о облигационим односима.
Ревизија предвиђена чланом 404. ЗПП може се изјавити само због погрешне примене материјалног права. Зато се Врховни касациони суд, ценећи дозвољеност посебне ревизије тужене, није упуштао у разматрање навода ревидента о учињеним битним повредама одредаба парничног поступка.
Сходно изложеном, одлучено је као у првом ставу изреке.
Ревизија тужене није дозвољена ни по члану 403. став 3. ЗПП, јер вредност предмета спора побијаног дела у износу од 970.200,00 динара (члан 28. став 1. ЗПП), очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, меродавну за оцену дозвољености ревизије.
С`тога је, на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.
Тужена није успела у поступку по ревизији и зато нема право на накнаду трошкова тог поступка. Због тога је такав захтев тужене одбијен и применом члана 165. став 1. у вези члана 153. став 1. ЗПП, одлучено као у трећем ставу изреке.
Председник већа - судија
Бранислава Апостоловић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
