Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5512/2019
13.02.2020. година
Београд

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија Божидара Вујичића, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Јелене Боровац, Звездане Лутовац и Драгане Маринковић, чланова већа, у парници тужиље AA из …, чији је пуномоћник Зехлија Куртовић, адвокат из …, против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Ужицу, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 270/19 од 12.04.2019. године, у седници већа одржаној дана 13.02.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужиље изјављеној против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 270/19 од 12.04.2019. године, као о изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиље изјављена против пресуде Вишег суда у Новом Пазару Гж 270/19 од 12.04.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сјеници П 79/17 од 16.11.2018. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље којим је тужиља тражила да се тужена обавеже да јој на име накнаде штете исплати износ од 41.150,50 динара са законском затезном каматом од 04.11.2003. године до исплате. Ставом другим изреке, одлучено је да свака странка сноси своје трошкове поступка.

Пресудом Вишег суда у Новом Пазару Гж 270/19 од 12.04.2019. године, ставом првим изреке одбијена је као неоснована жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда у ставу првом изреке. Ставом другим изреке, усвојена је жалба тужене и укинуто решење садржано у ставу другом изреке првостепене пресуде и у том делу предмет је враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

Против другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, битне повреде оредаба парничног поступка и из разлога прописаних чланом 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени законски услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11, 55/14). Наиме, побијана пресуда у складу је са закључком Врховног касационог суда донетим на седници грађанског одељења 02.11.2018. године, да Република Србија одговара за материјалну штету насталу због потпуног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука, односно у стечају утврђених потраживања запослених из радног односа које су без њихове кривице остала неизвршена и у поступку стечаја вођеним над стечајним дужником са већинским друштвеним и државним капиталом уз услов да је претходно утврђена повреда права на суђење у разумном року, а у конкретном случају није утврђена повреда тужиљиног права на суђење у разумном року. Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу првом изреке.